Сребреничка „Олуја”

Аднан Балта*

Иста група жена оплакуjе своjе мртве у Сребреници, у држави Босни и Херцеговини, а онда само двадесет дана касниjе слави туђе мртве у Книну, у држави Хрватскоj

Након ратова у СФРЈ купио сам викендицу на Јабланичком jезеру, од Бошњака коjи jе одлазио из БиХ. Од човека друге националности никада не бих. Треба у њоj мирно и заспати. Продао сам jе када сам од првих комшиjа, коjи стануjу у том селу, током роштиљања и пиjанке на моjоj тераси сазнао како су протерали Хрвате из суседног села и шта су им све радили. Та комшиjска рука коjа jе миловала моjе дете по глави, мени косила траву око викендице и доносила ракиjу максузиjу да се подмажемо пред добар роштиљ, омрзнула ми jе и jезеро и викендицу.

Али данас и државе (званично) славе погром и прогон мањинских народа, наслађуjу се њиховом немоћи, величаjу своj успех етничког чишћења.

Заболела ме манифестациjа подигнута на наjвиши државни ниво у Хрватскоj, слављење прогона 220.000–250.000 Срба као чин хероjства и националног успеха. Покушавам да будем обjективан: чачкали су Срби мечку, загорчавали Хрватима живот, проглашавали своjом териториjом подручjа где су били у већини, вршили притисак на Хрвате да се иселе са своjих огњишта, jуначили се ослањаjући се на Београд и ЈНА. То су чињенице и не треба их прећутати. Али народ коjи jе до пред Први светски рат чинио готово трећину становништва, сада jе у држави Хрватскоj сведен на проценте коjи се броjе прстима jедне руке.

Обележавање годишњице „Олуjе” било jе организовано у свим већим градовима у Хрватскоj, па и у Книну, где се међу званицама нашла и екипа из Удружења ,,Маjке Сребренице”, на челу са Муниром Субашић, женом коjу jе Александар Вучић назвао „маjка Мунира”, коjа га jе прошлог месеца у Сребреници закитила везеним цветом. Маjка Мунира jе, очито, постала и воjно-политички аналитичар. Изjавила jе, у друштву председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, да би у Бихаћу, вероватно, био геноцид сличан сребреничком да хрватска воjска ниjе извела ,,Олуjу”. То jе иста она маjка Мунира коjа jе раниjе пред камерама државне телевизиjе БиХ изjавила да има приходе од 2.000 евра месечно и две куће у Сараjеву коjе изнаjмљуjе.

Али нека се други баве разним аспектима ,,Олуjе”, па и оним у вези са издаjом, продаjом или евентуалним договором Туђмана и Милошевића. О томе ништа не знам, а сада више и не желим да знам. Мене боли судбина људи коjи су за мање од тридесет сати напустили книнску Краjину, коjи су напустили место рођења, место живота и успомена брзином коjом се напушта фудбалски стадион након завршене утакмице. Закрченим цестама колоне су се кретале брже него туристи када у августу опседаjу хрватску обалу. Ваљало jе спашавати живу главу! На тракторским приколицама жене су се порађале и старци умирали.

Што смо тражили, то смо добили. Двадесет година после Сребренице и ,,Олуjе”, после подела и присилног мира, дошли смо дотле да нико никоме не веруjе, да своjе злочинце величамо и дочекуjемо као хероjе из Хага, чинимо их звездама коjе заузимаjу прве минуте централних ТВ дневника, а ослобађање „њихових” злочинаца редовно пропратимо ТВ анкетама у коjима пробрани понављаjу како jе срамота за правосуђе и жртве рата што су тог и тог злочинца пустили, када се зна шта jе учинио и када му уцвељени то никада не могу и неће заборавити. Али, ето, пошто смо ми племенити и нисмо као они, хоћемо, иако тешка срца, опростити. И сваке године исто, од стратишта до стратишта, од наших хероjа до њихових злочинаца.

Међутим, ово ипак не поjмим – иста група жена оплакуjе своjе мртве у Сребреници, у држави Босни и Херцеговини, а онда само двадесет дана касниjе слави туђе мртве у Книну, у држави Хрватскоj. Где jе ту логика?

*Члан Удружења новинара БиХ

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 13. август 2015., стр 14.

Везане виjести:

ИСТРАГА ПОВОДОМ ПОКУШАЈА УБИСТВА ВУЧИЋА – Jadovno …

ВУЧИЋ: АКЦИЈА „ОЛУЈА“ – ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ – Jadovno 1941.

Обиљежен Дан сjећања на страдале и прогнане Србе у акциjи …

Олуjа – Jadovno 1941.