Сребреница, резолуција, сврха

Кад прихватимо њихову истину за своjу, сами ћемо наjбоље регулисати процесе наше могуће побуне.

Воjничко гробље у Братунцу

Пише: Милан Дамjанац

Постоjи тешко искорењива заблуда да у оквиру друштвеног система постоjе феномени коjи нису бар посредно политички. Уметност, спорт, култура су политички феномени, и не могу се посматрати одвоjено од политике. Слично важи и за питање жртава у ратовима. Питање жртава jе неодвоjиво од политиkе управо због тога што помињање жртве увек наговештава кривца. Оваj психолошки ефекат задире у давну историjу људског рода и тиче се односа наплате и дуга. Дуг постоjи и он се мора наплатити. Од кога? Од кривца. Међутим, пошто jе кривац увек поjединац, кључно jе пребацити улогу кривца на колектив, односно не само на оне коjи су учесници већ и на све коjи ће икада бити рођени у оквиру неке етничке групе.

Зато jе, дакле, врло важно у политичком смислу препознати ову употребу жртава у интересном контексту. Прикривање сопствених злодела и преувеличавање туђих нужан je састоjак у овоj делатности. Дакле, када jе реч о жртвама, као и политичком уопште, ниjе реч о истини и томе да ли се она злоупотребљава. Истина ниjе злоупотребљена, истина ниjе циљ. Она jе средство. Реч jе о односу моћи. Онаj ко jе моћниjи намеће истину коjа jе њему у интересу, тако да jе истина као таква заправо само продукт интереса и моћи коjа има за циљ да наведену моћ jош више увећа.

Тако без проблема долазимо до закључка да никоме ниjе у интересу да помиње хиљаде мртвих на Блиском Истоку или стотине мртвих у Африци, коjе су побили припадници радикалних исламистичких покрета. Те смрти постаjу статистика, док, са друге стране, смрт неколицине људи у француском новинском листу постаjе трагедиjа са коjом се сви морамо идентификовати.

Пет западних циљева

Када jе о Балкану реч, било jе врло важно да се пронађе бар jедан злочин коjи су начинили Срби а од коjег може да се конструише дело коjе се може оквалификовати термином геноцид. Такво дело jе пронађено у Сребреници, и од великог злочина направљен jе геноцидни злочин иако се такав закључак коси са здраворазумском логиком – што због броjа мртвих, селекциjе жртава и организациjе. Уколико тако гледамо, онда су братуначке жртве много пре геноцид, с обзиром на убиjање немоћних и старих. Доказати политичку вољу за истребљењем jедног народа веома jе тешко; доказати повезаност ове воље и рада на терену jош теже, посебно ако та иста воjска коjа jе починила наводни геноцид жене и децу поштеди. Наравно, то не значи да то ниjе био страшан злочин и масакр, већ да ниjе био већи масакр од многих других коjи су се дешавали деведесетих и да jе раздваjање злочина заправо стриктно политичко питање.

Такво раздваjање има за циљ да учврсти медиjску конструкциjу Србиjе као агресора коjа мора да испашта за своjе злочине а Републици Српскоj одузима легитимитет у борби за постоjање. Дакле, овде jе на делу стварање вештачке разлике између различитих ентитета у свету. Сви ентитети коjи имаjу Западну подршку преко ноћи постаjу жртве масовних злочина, чишћења, геноцида (локалних геноцида?!), а сви они коjи немаjу такву подршку преко ноћи постаjу креатори геноцидних политика и масовних злочина. У преводу, то значи да jе Косово имало право на отцепљење пошто су Срби чинили злочине, а да Република Српска то право нема из истог разлога – Срби су чинили злочине.

Дакле, циљ западног света jе петострук. Прво, успеће да од фактичког догађаjа начине митски и тиме такву перцепциjу догађаjа прогласе за чињеничку истину коjа се не сме доводити у питање а њено негирање ће бити кривично дело. Тиме пребацуjу сву одговорност за рат на страну Срба – Срби су дужници и они мораjу да плате. Друго, девалвираjу таквим потезом све остале злочине, а што jе наjважниjе, девалвираjу „Олуjу“ и протеривање Срба са Космета. Такви злочини ће постати део „система одмазде“. У преводу, то значи да убиjање злочинца ниjе jеднак злочин као други злочини.

Срби ће тиме бити изjедначени са нацистима па ће се и њихова даља судбина гледати са аспекта агресора и монструма коjи су рат изгубили и мораће да трпе последице. Треће, jедним потезом ће Србиjи одузети право да се меша у питања заштите права српског народа у региону- Србиjи ће одузети право да икада више постане моћна држава због терета коjи носи на плећима. Дакле, jедним потезом се оправдава будуће иживљавање над Србиjом и РС – криви смо па смо то и заслужили. Реконструкциjом прошлости произвешће жељену будућност и тако ће проjектовати своjу моћ и силу. Четврто, избрисаће из колективног сећања Јасеновац, коjи jе био прави геноцидни злочин и имао jе све елементе геноцида. Али таква истина никоме на Западу не одговара. Већ сада ретко ко помиње Јасеновац, а проглашењем Сребренице за место геноцида и чворишну тачку нове историjе Балкана, прошле догађаjе и разлоге чини небитним. Већ за педесет година ћемо видети како обележавање злочина над неколико хиљада може бити значаjниjе и допуштениjе од обележавања 700 хиљада мртвих.

Српско воjничко гробље у Братунцу (Фото: 1389.org.rs)

Срби у улози пасивних посматрача

Пето, овим се не оправдава само свака прошла и будућа акциjа или интервенциjа на Балкану. Овим се новим системом ратовања укида било каква могућност за пораз. Наиме, разлика између оваквог рата и некадашњег jе у контроли информациjа. Утицаjем на медиjе, културу и просвету, наметнуће своjе тумачење истине и нама самима, те ћемо ми прихватити њихову истину за своjу. Тиме ће наметнути своj културни образац, а ми ћемо наjбоље регулисати сопствене процесе могуће побуне. Када само и помислимо на побуну, доживећемо напад кривице. Генерациjе ће одрастати у уверењу да испаштаjу због злочина и грехова своjих очева, и то ће створити психички апарат коjи ће Западу послужити да моделуjе народ онако како му одговара. Дакле, не само што ће наметнути своjу истину системом моћи добром делу света већ ће и нама одузети право да саопштавамо своjу истину.

На цео таj покушаj доношења резолуциjе чиjи ћемо исход видети у УН, занимљива jе вест да овакву резолуциjа припрема Велика Британиjа. Међутим, то и не чуди ако имамо у виду да су Британци кључни амерички савезник. Балкан jе чворишна тачка и део Европе, преко коjег jе наjлакше дестабилизовати не само Европу него и свет. Контролом Балкана и понашања балканских држава контролишу се односи са Турском, а пре свега те државе могу, када год jе потребно, да дестабилизуjу друге државе или да саме буду дестабилизоване. Та дестабилизациjа функционише као систем споjених судова и може лепо да се искористи у борби са непослушнима. Овим потезом се само из те улоге активних играча Срби и дефинитивно премештаjу у улогу посматрача на неодређени временски период. Наша улога активних играча ће се свести само на помагање странцима да нас што пре сведу на улогу потпуно пасивних посматрача. Са друге стране, активни играчи постаjу, поред Албанаца, и босански муслимани, коjима се увећаваjу права и привилегиjе, и они ће бити искоришћени у виду притиска на Србиjу када Запад то пожели.

Имаjући све то у виду, од кључне jе важности неусваjање овакве резолуциjе. Међутим, да би доношење такве резолуциjе пропало, Србиjа мора званично да се успротиви њеном усваjању и можда добиjе подршку Русиjе и Кине. По исходу овог гласања, видећемо како jе то заиста протекла Вучићева посета Вашингтону.

Извор: ПРАВДА

Везане виjести:

УСКОРО У ПАРЛАМЕНТУ РЕЗОЛУЦИЈА О ОСУДИ „ГЕНОЦИДА …

САДРЖАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЈОШ ДОГОВАРА …

ЗАХТЈЕВ УН ДА ПРОГЛАСЕ ДАН ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ …

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА САРАЈЕВСКИХ СРБА …