За Вуковар данас каже како је визуално лијеп град који се гради, сређује и гдје се улагања мјере десецима милијуна куна. По Милаковићевим ријечима, проблем је што град господарски пропада, људи су апатични, изгубили су вјеру.
Из године у године уочи обиљежавања Дана сјећања на жртву Вуковара редовито се поставља питање хоће ли и политички представници вуковарских Срба бити дио Колоне сјећања. И док је предсједник СДСС-а Милорад Пуповац најавио да ће можда доћи у недјељу у Вуковар, замјеник градоначелника Вуковара из редова српске националне мањине Срђан Милаковић каже да сигурно неће судјеловати у Колони сјећања.
– Нећу бити дио Колоне сјећања у Вуковару, али не зато што немам осјећаја према нечијој патњи и због неуважавања жртве, него због посљедица ширег контекста владајућих структура у граду и Хрватској. Преко (не)судјеловања у Колони сјећања гледају се односи српске и хрватске заједнице у граду.
Међутим, чињеница је да је положај српске националне мањине у Вуковару лош и да се ствари у задњих 4-5 година крећу у негативном смјеру за Србе – рекао је Милаковић. Не могу остварити своја права. Додаје и како вуковарски Срби и овога 18. новембра, због нелагоде и атмосфере која се ствара у граду, неће излазити из својих домова или ће пак гледати да оду изван града.
На Пуповчеву најаву о доласку у Вуковар у недјељу каже како не види разлога за дизање толико буке јер је он већ два пута био дио Колоне сјећања, али и да тако нешто не поздравља српска заједница у Вуковару ни представници СДСС-а у граду.
– Његови досадашњи доласци на обиљежавање Дана сјећања нису донијели никакве позитивне ефекте за Србе нити је ријешен иједан проблем. Нитко не жели рећи, али Срби једноставно нису пожељни у Колони. Ми смо етикетирани као злочинци, а Хрвати као жртве. Ствара се црно-бијела слика о Вуковару иако сви знамо да то није истина – истиче Милаковић. Објашњавајући своје ријечи, каже како вуковарски Срби не могу остварити низ својих права попут нострификације диплома, поврата мировина, исплате отпремнина, студенти не могу добити стипендије ако студирају у Србији…
Све то, како каже Милаковић, продубљује јаз и ствара додатно неповјерење што је додатно погоршао протест прошлога мјесеца. – Све то резултира тиме да је положај Срба 2018. године у Вуковару лошији него прије 10-15 година, а то није нормално.
И протест у Вуковару, који је организовао градоначелник Иван Пенава, показао је како се гледа на Србе. Градоначелник ниједном није споменуо 50-ак убијених Срба у Вуковару током љета 1991. године и прије почетка рата.
Тада су вуковарске Србе одводили из кућа, с посла и од тада се многима губи траг. Рађени су и полицијски увиђаји, постоје записници, дизане су казнене пријаве, али никад ништа по том питању није учињено иако се зна тко су кривци, а низ их је и данас у Вуковару и слободно шећу – каже Милаковић.
Говорећи о положају Срба, каже да је он све гори и све тежи те да су маргинализовани на све могуће начине при чему је њихов друштвени утицај раван нули. “Град привредно пропада” – И даље смо стигматизована заједница за коју се вежу стереотипи из времена рата. Не уважавају се наши приједлози, захтјеви, а изостаје и било каква комуникација.
По завршетку мирне реинтеграције Срби су вршили низ дужности, да би данас дошли до тога да представника Срба у неким институцијама готово да и нема, а изгубили смо и разне дужности. Оспорава се све што се може оспорити иако се проценат Срба није смањио – наводи Милаковић.
За Вуковар данас каже како је визуално лијеп град који се гради, сређује и гдје се улагања мјере десецима милиона куна.
По Милаковићевим ријечима, проблем је што град привредно пропада, људи су апатични, изгубили су вјеру. – Да би се могао запослити или напредовати, мораш бити политички подобан. У идеолошком смислу град је закопан у тај меморијални дио.
Посљедица свега тога су празне куће и станови и чињеница да Вуковар постаје град старих. Исељавање је и даље присутно, а одлазе сви, и Хрвати, и Срби и сви други. То је права истина – истиче Милаковић.
Осврнуо се и на свој однос с Пенавом напомињући како у томе влада максимална сумњичавост и класична дискриминација. – Не позива ме се на колегије, а конкретно разговарамо тек након више безуспјешних покушаја да нешто ријешим с градским фирмама. Друго двоје замјеника има своје ресоре за које су задужени за разлику од мене.
Лично, очекивао сам у овом другом мандату да ће тај однос бити квалитетнији, али нема помака. То је и однос градоначелника и градских власти према Србима у Вуковару који чине трећину становништва – каже Милаковић.
Извор: Jutarnji.hr
Везане вијести:
СЛОБОДАН ЈАКОВЉЕВИЋ: Мој је отац у Вуковару убијен у јуну …
Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле
Ана Лукић – Хрватица коју су силовали и убили хрватски војници у Вуковару!