Србофобија без Срба

Оживљавање усташке идеологије даје повод жртвама и њиховим потомцима да имају осећај угрожености, каже Рубен Фукс

Данас у Аустрији живи тек око 8.000 становника јеврејске националности. Када је завеса коначно пала на крваву позорницу Другог светског рата, од 185.000 аустријских Јевреја, колико их је било 1938. године, данас су сведени на један промил становника ове земље. Па ипак, антисемитске идеје и даље су живе у Аустрији, преко десничарских покрета и партија. Ова појава у стручној јавности назива се „антисемитизам без Јевреја”, а највећи парадокс је у томе што – услед њихове малобројности – једва да који Аустријанац „уживо” познаје неког Јевреја.

Све ово подсећа на дешавања неколико стотина километара јужније, у Хрватској. У Независној држави Хрватској је током Другог светског рата почињен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. У Јасеновцу и другим логорима смрти – према немачким, југословенским и израелским изворима – погубљено је више од пола милиона људи, махом Срба.

После рата, Срби су све до почетка деведесетих година имали статус конститутивног народа заједно са Хрватима, али данас грађана који се изјашњавају као Срби ни на папиру нема много више од четири одсто.  Према званичној статистици, број Срба је за само пет година (1990–1995) четвороструко смањен и данас их је званично мање од 190.000.

И како онда објаснити бујајућу србофобију у овој земљи, ако је у последње две деценије у Хрватској драстично смањена шанса да сретнете Србина? Јевреји, којих у Хрватској има тек неколико стотина душа, показали су ових дана да не пристају да буду декорација за нову десничарску власт у Загребу, свесни да србофобија и антисемитизам у Хрватској традиционално иду руку под руку. И што је Срба и Јевреја мање, утисак је, непријатељство према њима је све веће и отвореније, упркос прокламованој политици европских вредности и људских права.

Председник Савеза јеврејских општина Србије др Рубен Фукс објашњава за „Политику” да је „антисемитизам без Јевреја стара појава, то није ништа ново” и наводи да Хрватска млако реагује на изливе мржње према Србима и Јеврејима.

– Ради се о антисемитизму у срединама где Јевреја уопште нема, или где их чак никад није ни било. Утолико су јаче предрасуде према њима, јер је цела прича ирационална. Антисемитизам сам по себи се у основи не појављује Јевреја ради, него ради антисемита, односно ширења антисемитизма ради. То се чини како би се група хомогенизовала у односу на предмет мржње, односно другачије људе.

У случају антисемитизма, то су Јевреји, где се апелује на подсвест оних који слушају, и на оно што су у свом васпитању и образовању стекли као предрасуде, које су с временом постала општа места.

– Некада је то био верски антисемитизам, супротстављање људима који су по вери различити. Томе се додају и други негативни атрибути, где се они који слушају пропаганду мржње и неподношљивости наводе на индивидуално и колективно зазирање од групе и њених припадника и тиме успостављају чвршћу међусобну везу и тачке на основу којих се гради хомогена заједница. На овај начин вође успостављају ауторитет над јединственошћу коју су креирали. Неким другим групама дају сва могућа и немогућа обележја, чиме онемогућавају унутрашње уочавање негативних црта у властитој групи. То је техника манипулације која своју најоштрију форму поприма у оквиру тоталитарних идеологија.

У Хрватској, напомиње Фукс, одређени слојеви друштва су судбински, односно породично повезани са оном категоријом становништва која је током Другог светског рата скривила, подупирала или била неми посматрач онога што се збило.

– Ту сасвим отворено говорим о геноциду, холокаусту и Порајмосу. Нико нигде не помиње конкретне мотиве нетрпељивости према жртвама из Другог светског рата, али она нужно постоји зато што се подржавају ревизије историје. Отуда и подршка идеологији, односно оживљавање идеологије која је за време Другог светског рата те злочине учинила.

Тиме што се диже рука у фашистички поздрав, што се ускликује овој идеологији, што о томе пишу медији на начин какав је и филм направљен о наводној „истини у Јасеновцу“, све то даје повод жртвама и њиховим потомцима да буду револтирани, истиче др Фукс:

– То им даје повод да имају осећај несигурности и угрожености, без потребе да било ко експлицитно даје изјаве којима се позива на антисемитизам и србофобију. Ова угроженост је тим већа зато што представници и институције државе реагују млако и са закашњењем, или остају неми. Инциденте изводе људи који реагују емотивно и ирационално, али они који их на то наводе су и те како рационални и утилитарни – објашњава председник Савеза јеврејских општина Србије др Рубен Фукс.

———————————————————————————————–

Костић: Срби, Јевреји и Роми – „вечни кривци сваком злу”

Дужни смо да свуда и на сваком месту препознамо зло у зачетку, док још није касно, а од злочина су још страшнија псеудообјашњења која зло оправдавају, рекао је председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић, отварајући научни скуп поводом 75 година од оснивања усташког логора Јасеновац. Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то рађено, истакао је Костић и истакао да су жртве – Срби, Јевреји и Роми – „вечни кривци сваком злу”.

Костић је рекао да је најстрашнија политичка мисао која храни изопаченост злочинаца, наум који је у основи реализације таквих стратишта, та псеудоидеологија, псеудообјашњење сатирања која опијене крвљу оправдава и откупљује им грехове. Надам се да ћемо као целина остати на трагу митске реченице Марка Миљанова, јер ни данас немам шта боље да понудим, да је јунаштво бранити себе од зла у другима, а чојство бранити друге од зла у себи, рекао је Костић.

Академик Василије Ђ. Крестић је рекао да многа дешавања у данашњој Хрватској показују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, не јењава и учестало се испољава на најразличитије начине. Узроке геноцида почињеног над нашим народом ми никад не смемо да заборавимо и немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се то не може поновити, рекао је Крестић у излагању насловљеном са „О геноцидности хрватске политике”.

Крестић је оценио да су идеје о геноцидом уништавању Срба и стварању велике, етнички и римокатолички чисте Хрватске, надживљавале све државне оквире, политичке и друштвене системе. Крестић каже да су се оне као црвена нит провлачиле од Анте Старчевића, Еугена Кватерника, Јосипа Франка, Фрање Супила, Стјепана Радића, Анте Павелића, па све до Фрање Туђмана.

(Фонет)

Аутор: Бојан Билбија

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Зашто је Хрватска у паници

Коментар: Јасеновац

„Хрватска приказана као мочвара најцрњег фашизма“