Србијо, размисли о враћању војног рока

Сасвим је упутно да политички и војни врх размисле о предлогу о враћању обавезног служења војног рока који смо брзоплето укинули, изјавио је Спутњику историчар и војни аналитичар Бојан Димитријевић који је и сам пре шест година учествовао у доношењу те одлуке.

Најновије истраживање „Демостата“, које је обухватило репрезентативни узорак од 1.200 грађана Србије, показало је да чак 75 одсто испитаних сматра да треба вратити обавезно служење војног рока. Против је било 19 одсто, док је неопредељено било само шест одсто.

При томе је, како су објавили медији, чак 80 одсто младих старости од 18 до 29 година, дакле оних стасалих за сиво-маслинасту униформу, сматрало да треба вратити служење војног рока. Оних између 30 и 44 године који су исто одговорили било је 75,6 одсто. На питање Спутњика шта нам говоре најновије истраживање рађено између 10. и 17. децембра, историчар Бојан Димитријевић каже да је био помоћник министра одбране Драгана Шутановца када је дошло до те одлуке да се 1. јануара 2011. године пређе на професионалну војску у потпуности. „Лично и сам осећам одређену дозу одговорности за тај прилично брзоплети поступак и мислим да смо на тај начин у ствари извукли једну од полуга нормалног функционисања војске, пре свега поведени идејом да ће интеграција Србије бити нешто бржа у НАТО и друге безбедносне оквире у Европи и да ће на тај начин кроз заједничко промишљање одбране бити компензована чињеница да је војска професионална“, рекао је Димитријевић.

Време је, међутим, показало, додао је он, да сада не постоји адекватан извор попуне мирнодопских јединица.

„Добровољно служење војног рока и професионализација не омогућавају адекватну попуну јединица које ми данас имамо. Поготово оних критичних дужности у копненој војсци какве су пешадија, тенковске јединице, артиљерија“, оценио је Димитријевић. Он, такође, напомиње да је, са друге стране, укидање војног рока довело до једног рефлекса у друштву да се војска више не сматра делом традиционалног одрастања мушког становништва, које више нема могућност да се практично упозна са одређеним способностима и вештинама неопходним у случају да дође до оружаног сукоба. То на неки начин, додаје он, производи одређену атрофију у млађем делу становништва. Спроведена анкета је, сматра Димитријевић, показала да је сазрела нова генерација људи између 18 и 26 година, који би радо служили војску јер препознају неке патриотске оквире.

Он уз то подсећа да је Србија пре десет година имала потпуно другачију безбедносну ситуацију, како у региону, тако и у свету. С обзиром на тензије у окружењу, поготово мигрантску кризу и стање на Блиском истоку, анкета, сматра он, јесте сигнал јавности да је и у политичком врху потребно промислити о овом догађају са становишта погоршане безбедносне ситуације.

„Мислим да је сасвим упутно да политички и војни врх размисле о предлогу о враћању обавезног војног рока“, закључио је Димитријевић. Обавезно служење војног рока међу земљама ЕУ и даље имају Грчка, Финска, Данска, Естонија и Аустрија. Такође, обавезно служење војног рока постоји и у неутралној Швајцарској. Најновије истраживање у Србији само је потврдило резултате ранијих анкета, али и све чешће изношених ставова у прилог враћању обавезног војног рока. И то није само случај у Србији. Како је пре 10 дана саопштено из Министарства обране Црне Горе, добровољно служење војног рока биће поново уведено 2019. године, а као један од главних разлога за враћање праксе укинуте одмах по раздруживању Црне Горе и Србије 2006. године наведена је „заинтересованост младих“.

У Хрватској, која је 2007. године укинула добровољно служење војног рока, још почетком ове године у Сабору су такође указивали на потребу враћања обавезног служења војног рока.

Чак је и Удружење немачких резервиста покрајине Северна Рајна-Вестфалија захтевало од посланика поновно увођење обавезе служења војног рока за старије од 18 година, које је укинуто средином 2011. године. Разлог — безбедност отаџбине.

И Београд је са 1. јануаром 2011. године суспендовао обавезни војни рок, који се ионако после 2000. године умногоме свео на цивилно служење. Само неколико година после његовог укидања показало се да се без регрута ипак не може, па се прибегло компромисном решењу, односно добровољном служењу. У међувремену је добровољно служење војног рока продужено са три месеца на шест месеци, а због великог интересовања уведена су и два додатна рока, тако да се у војску одлази, као некада, четири пута годишње — у марту, јуну, септембру и децембру.

Коментаришући све чешће позиве на враћање обавезног служења војске, портпарол Министарства одбране и Војске Србије Јован Кривокапић је почетком новембра изјавио да се не размишља о враћању обавезе служења војног рока, али уколико таква одлука ипак буде донета, да су Министарство и Војска спремни да је спроведу.

Аутор: Мира Канкараш Тркља

Извор: СПУТНИК