Србија између српа и чекића!

УОЧИ годишњицa ослобођења Београда и Србиjе у Другом светском рату од фашизма, ретко се говори о многим жртвама коjе су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарациjе и говори како ни у западноj Европи послератна правда ниjе била уjедначена. Наводи се обично пример Француске као земље коjа jе, иако демократска, ето, била подложна „етосу одмазде“. Нажалост, такве компарациjе су краjње неутемељене и нетачне. Србиjа и Југославиjа далеко предњаче у броjу побиjених у време револуционарног терора и освете не само у односу на Француску него и у односу на све земље источног блока. Како?

Процес денацификациjе наилазио jе на мањи отпор и много jе жустриjе вођен у земљама где нацифашистичка идеологиjа ниjе била општеприхваћена. У Францускоj су снажан покрет отпора, друштвено-историjске поделе али и масовна колаборациjа условили драстичниjи обрачун него у другим западноевропским државама, уз примере политичких и личних злоупотреба. Ипак све ове поjаве биле су само „лева скретања“ и интензивне само непoсредно по ослобођењу да би протоком времена лагано сплашњавале и биле преведене у систем демократске правне државе. Будући да револуционарни покрети нису нигде преузели власт, ниjе било масовне злоупотребе антифашизма у сламању идеолошких и класних противника, типичним за источну Европу, где се тежило успостављању тоталитарне власти.

У источноj Европи се процес кажњавања колабораната и ратних злочинаца поклопио се првом фазом револуциjе, па jе стога броj убиjених по том основу углавном немерљиво већи него на Западу. Институциjе силе, а нарочито таjна полициjа, су инструментализоване од стране комуниста и имале су прецизна упутства за елиминациjу противника револуциjе и стабилизовање нове власти. Са прљавом водом избацивала се и чиста. За разлику од Француске и других западних демократиjа ванинституционалнo „чишћење“, насиље у Источноj Европи па и у Србиjи и Југославиjи углавном ниjе било плод ексцеса или „ванредног стања“ већ и део детаљно разрађеног револуционарног плана. Политичко насиље jе вођено овде етапно („салама техника“ како jе говорио jедан мађарски комуниста). У првоj фази се заклањало иза обрачуна са ратним злочинцима и колаборационистима, у другоj иза прогона „шпиjуна и издаjника“, а у трећоj иза издаjника у партиjским редовима. Затворивши круг терор jе овде временом прерастао у траjан, тоталан и савршен репресивни систем коjи jе потраjао децениjама. То не значи да овде нема „етоса одмазде“ попут оних у западноj Европи. Напротив.

У источноj Европи jе различит интензитет поратних чистки у зависности до историjских и друштвених околности. Тако jе он био већи у Пољскоj, Грчкоj, Бугарскоj, а нарочито у Југославиjи, за разлику од, рецимо, Румуниjе, Мађарске, и Чехословачке. Терор jе, наравно, био условљен и изразитим националним и друштвеним противречностима, великим жртвама и злочинима у рату, снажним и супротстављеним покретима отпора, крвавим грађанским ратом као и jаким снагама колаборациjе. Али су међу ликвидираним многи елиминисани само као политички и класни противници револуционарне власти, припадници предратне политичке, културне и друштвене елите, председници општина, припадници па чак и симпатизери Југословенске воjске у отаџбини, мобилисани воjници и жандарми коjи нису заслуживали смрт, бенигни облици колаборациjе итд.

Тезу о изузетности jугословенског случаjа у европским оквирима поткрепљуjу подаци броjу осуђених на смрт, односно ликвидираних на краjу рата под оптужбама за колаборациjу и ратне злочине. У Србиjи jе пописано именом и презименом на око четири милиона становника 1945. близу 59.000 страдалих лица на око 211 локациjа таjних гробница. У често помињаноj Францускоj око 5.000 на 40 милиона становника. Према броjу ликвидираних без суђења на милион становника, ако се узму и наjопрезниjе броjке и прецизни пописи у Србиjи добиjа се податак да jе у Францускоj ликвидирано око 225, а у Србиjи око 5.000 лица на милион становника (у Југославиjи и преко 5.800), што jе преко двадесет пута више. Сличан jе однос и у броjу осуђених на смрт: у Францускоj 39, а у Србиjи око 400 лица на милион становника.

Др Срђан Цветковић, Институт за савремену историjу

Извор: СРБИЈА ДАНАС

Везане виjести:

Јосипу Брозу Титу историjа никад неће опростити што ниjе отишао у Јасеновац

Тито поклањао Космет Албанцима jош 1946. године – Jadovno …

Тито намерно разбио СФРЈ? – Jadovno 1941.

Комунисти тражили Хрватску до Земуна – Jadovno 1941.