Србија и Српска почињу штампање уџеника од националног значаја, без утицаја других издавача

Писање уџбеника српске историје, српског језика и географије ускоро би требало да се издвоји из механизма слободног тржишта како би се образовање деце у тим националним предметима препустило домаћим стручњацима и држави.

Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја наводе да је, по налогу министра Бранка Ружића, током прошле године формирана радна група која је разматрала неопходне измене и допуне Закона о уџбеницима, у циљу прављења основа за увођење уџбеника од посебног националног интереса за основну и средњу школу.

Можда и најбитнији новитет који би уследио прихватањем поменутих измена било би усклађивање наставног програма са оним из Републике Српске.

Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима је припремљен у мају 2021. године и након тога је послат кабинету председника Републике Србије, будуц́и да је реч о иницијативи председника, као и кабинету председнице Владе Србије, ради консултација на вишем нивоу. У међувремену, остварена је и сарадња са колегама из Републике Српске како би се припремили уџбеници од националног интереса са истоветним садржајем. Такође, организоване су и обуке за наставнике који ће ученцима предавати националне предмете, наводи се из Министарства.

Kо нам пише прошлост

Из године у годину стижу притужбе јавности на рачун не само недовољно представљених тема из ближе и даље српске историје, већ и на њихово неадекватно обрађивање. Било да се ради о намерним „пропустима“, или просто о чињеници да страни издавачи и њихови аутори не придају превише значаја темама кључним за развој и неговање српског националног идентитета, већина научника и стручњака из домена друштвених сфера сматра да је писање нових уџбеника, под покровитељством државе, одлична идеја.

Искрено говорећи, мислим да је то јако добра идеја, из једноставног разлога што се у садашњем статусу какав имамо, са великим бројем издавача, иста појава тумачи на различите начине, а то посебно долази до изражаја у историји. Исти је случај и са самим језиком, а можемо рећи са књижевношћу. Будући да се ради о националним дисциплинама, неопходно је заправо да се направе уџбеници који ће бити у сагласности са званичним ставовима филолошке науке у Србији, односно са ставовима лингвиста, историчара књижевности и историчара, изјавио је за Спутњик Милош Kовачевић, српски лингвиста и редовни професор за Савремени српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Избећи прекрајање историје

Милош Ковић, историчар и редовни професор на Филозофском факултету у Београду, сматра најбољом постојец́ом формулом то да најмањи могуц́и број уџбеника пишу најбољи домаћи стручњаци, како би се избегло и нагомилавање сувишног материјала, али и свако могуће прекрајање српске историје у корист нечије политичке агенде.

Под маском слободног тржишта у Србији је заведен монопол немачких и хрватских издавача. На жалост, велики број колега је поклекао пред искушењима зараде и утицаја. Потребно је да се врати углед државном издавачу, а то је Завод за уџбенике и наставна средства. Он је доведен готово до просјачког штапа. Довољан нам је један, два или три уџбеника у складу са бројем основних образовних профила. Тако се ради у најозбиљнијим државама у Европи и у свету и нема никакве потребе да трпимо овај монопол који су код нас завели страни издавачи, изјавио је Ковић за Спутњик.

Шта ће бити сутра

Став колега дели и професор доктор Миливоје Павловић, председник Надзорног одбора Завода за уџбенике, њижевник и универзитетски професор.

Познато је да се посредством уџбеника утиче на свест и поглед на свет читавог низа генерација, ученика, наставника и родитеља, а тиме и на лице сутрашњег друштва. Стога ми је сасвим прихватљива иницијатива председника Вучића, коју је подржао и ресорни министар просвете Бранко Ружића да се припрема издавање уџбеника бар за такозвани идентитетски пакет повери само државном издавачу тј. Заводу. Тај Завод има велико искуство и располаже креативним, људским, технолошким и другим ресурсима за обављање овог деликатног задатка, рекао је за Спутњик Павловић.

Извор: ИНФОРМЕР