arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СРБИ УВИЈЕК ПРЕКОМЈЕРНО СТРАДАЛИ ЗА СЛОБОДУ

Милића Гаj

Милића Гаj

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе синоћ у Милића гаjу код Козарске Дубице да jе слобода наjважниjа риjеч у историjи српског народа, коjи jе због ње увиjек страдао прекомjерно.

Обраћаjући се окупљенима, Додик jе нагласио да се због борбе и жртава српског народа у Другом свjетском рату, а затим и у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату мора чувати Република Српска и за њу се борити jер се данас борба за слободу брани на други начин демократиjом, процедурама и референдумом.

„Ја сам спреман да будем жртвован да би остварили своjе право на референдум у Републици Српскоj jер jе Српска смисао историjске борбе овог народа. Ми смо данас у Српскоj слободни. Никад не смиjемо да престанемо да се боримо за независност“, рекао jе Додик.

Додик jе пред броjним поштоваоцима традициjе Народноослободилачке борбе (НОБ) у Милића гаjу, мjесту гдjе jе 27. jула 1941. године започео устанак против фашизма у Краjини изjавио да jе важно обиљежавање тог догађаjа jер броjни народи данас желе да припишу себи заслуге у борби против фашизма.

Он jе навео да jе структура антифашистичких jединица скоро до самог краjа рата била доминантно српска, а да су устанци у БиХ дизани, углавном, тамо гдjе су живjели Срби.

„Зато jе важно данас доћи овдjе у Милића гаj, мjесто гдjе су патриоте 1941. године дигле устанак за слободу, против фашизма, jер су знали да ће, ако се не боре, оваj народ бити истриjебљен и сатjеран у логоре без икакве шансе да се брани“, рекао jе Додик.

Додик jе поновио да су Срби у БиХ заслужили више од бивше Југославиjе коjа jе била наjвећа заблуда српског народа.

Предсjедник СУБНОР-а Републике Српске Благоjа Гаjић поздравио jе у Милића гаjу храбри народ Козаре и Поткозарjа, другове и борце НОБ-а и њихове потомке.

Гаjић jе посебну захвалност у обиљежавању Дана устанка против фашизма у БиХ изразио предсjеднику Републике Српске Додику, кога jе назвао личношћу коjа улаже све своjе умиjеће у просперитет Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе у Милића гаjу дигнут устанак 1941. године против наjвећег зла човjечанства – фашизма, коjи jе посебно био изражен на простору БиХ, коjи jе припоjен Независноj држави Хрватскоj (НДХ).

Он jе посебну захвалност изразио народном хероjу др Младену Стоjановићу и другим устаницима и истакнутим борцима антифашистичке борбе.

„На овим просторима су се 45 година након рата поjавили духови фашизма коjи су разорили тадашњу државу. Слобода на овим просторима увиjек jе била несигурна и вариjабила и за њу се морало борити, а тако jе и сада“, поручио jе Савановић.

Окупљенима се обратио и начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, коjи jе нагласио да се ових дана прославља Дан устанка народа ових краjева против наjвећег зла 20. виjека и злочина НДХ.

„Наjбитниjе jе да смо тада на овим просторима показали jединство воjске и народа, а и сада нам jе то jединство потребно као и тада да би сачували Републику Српску“, рекао jе Злоjутро.

Овом традиционалном збору у Милића гаjу синоћ jе присуствовао и министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач.

Одржан jе и пригодан умjетнички прогам, коjи jе наjвећим диjелом био посвећен животу др Младена Стоjановића.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО МИЛИЋА ГАЈА (Наjава) – Jadovno 1941.

У Дубици током Другог свjетског рата страдало 54 одсто …

Сjећање на ЈАНДРИЋЕ из Читлука код Козарске Дубице …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

У Печуху смо

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

У вагону за Печух

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​