Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

“Срби, учите децу родољубљу”

Датум објаве: понедељак, 2 априла, 2018
Величина слова: A- A+

Срби, без обзира на њихово порекло, прилично су организовани у Немачкој, што се може видети по разним савезима, удружењима и клубовима. Међутим, ту је акценат углавном стављен на фолклор и спорт, а врло мало удружења се баве културом, језиком и историјом, што је исто не мање важан аспект нашег идентитета. То се види и по стању у коме се налази српски језик у Немачкој.

Јачање националне свести: Др Дарио Видојковић Фото: М. Каровић
Јачање националне свести: Др Дарио Видојковић Фото: М. Каровић

Примера ради, постоје на десетине хрватских уџбеника и речника, а за српски језик једва да можете нешто наћи у немачким библиотекама или књижарама. Имате мали Лангеншајтов речник српског. То наравно није довољно! Осим тога, Срби у Немачкој би требало и да се више и видљивије укључе и у јавни дискурс и у немачким медијима јер као што је немачки посланик Бундестага Александар Ној установио, Срби у Немачкој су практично невидљиви.

Зато и јесте могуће да се и даље спроводи, с временом на време и по потреби, антисрпска пропаганда, као што су Дани Балкана и хрватски мимоход за Вуковар у Минхену. Сарадња са Српском православном црквом и Дипломатско-конзуларним представништвом Србије могла би да буде боља. У неким градовима то добро функционише, као што је случај са Штутгартом, а у Минхену смо сада на добром путу да се сарадња и с нашим Конзулатом развије и постави на нови, користан темељ.

Рок за пријављивање 6. април!

– Апелујем на све родитеље у Минхену и околини да своју децу што пре пријаве у Генералном конзулату Србије у Минхену, пре истека рока 6. априла ове године, како би се стекли довољном пријавом услови за допунску наставу на српском језику. Образац за пријаву могу наћи на сајту конзулата Србије у Минхену, као и све остале информације. Већ имамо прве пријаве, али треба још више да се ангажују родитељи! Не желе ваљда да гледају како им деца заборављају своје корене и тиме губе на крају и свој идентитет?! Никад се не зна за шта им може познавање српског језика послужити. Такође бих апеловао и на свештенике СПЦ у Минхену да шире информацију о допунској настави, а не треба да се боје за своју веронауку јер допунска школа није њима никаква конкуренција.

Ово за “Вести” прича др Дарио Видојковић, историчар и асистент на Катедри за новију историју на Универзитету у Регензбургу.

Он додаје да је у Немачкој мало прилика да се српска деца упознају са српском културом, традицијом, језиком.

– Понекад стичем утисак као да неко не жели да српска деца знају за своје корене и за своју културу и традицију, пошто се у прошлости неке иницијативе у том правцу спречавале на разне начине. Додуше, на том пољу се углавном ангажује СПЦ у Немачкој, при више цркава постоји веронаука, а учи се и српски језик и историја. У неким центрима, попут Минхена, то би могло бити још боље и масовније организовано. Наши свештеници имају по тим питањима велику националну одговорност, али исто тако и српски родитељи. Србима у Немачкој понекад недостаје развијена национална свест. Родитељи су позвани да у првом реду науче своју децу њиховим коренима, поготово у случају кад више немају српско држављанство како не би у догледно време потпали под асимилацију. Није довољно само носити мајице са натписом “Србија” или “Република Српска” или с неким историјским ликовима на себи, српство је много више од тога.

Нисмо дежурни злочинци

Др Видојковић сматра да се српска култура ни међу Србима ни међу Немцима не представља на прави начин.
– Да је другачије, имали бисмо и више приступа немачким медијима, који о нама говоре као да је још ратно доба. Треба популаризовати српску културу да нас не би гледали повремено у неком кримићу као дежурне злочинце и зле момке. Јер, још су живи негативни стереотипи о нама који постоје 100 година уназад. Треба да организујемо Дане српске културе, јавне трибине на које ће бити позивани и Немци.
На туристичким сајмовима и културним вечерима може много тога да се уради. О нашем културном благу се малтене ништа не зна јер о томе нема информација у каталозима немачких туристичких агенција. Српски сабор ту може да понуди своју помоћ и посредовање. Зато апелујем и на наше институције у Србији и РС да нам се обрате за сарадњу.

Срби се у Немачкој, додаје, окупљају и у Српском сабору.

– За сад се у Српском сабору окупљају углавном Срби из Минхена, али смо отворени и за све остале заинтересоване. Српски сабор чине Срби разних слојева, професија и старосног доба, а што је нама свима заједничко то је искрена и права љубав према свом српском народу, према Србији и Републици Српској. Сви видимо потребу да се ангажујемо и на другим пољима, што досад није био у довољној мери случај. Иницијативу за то смо добили не само због страшних поплава 2014, када смо видели да Срби нису у доброј мери организовани. Међу нашим циљевима јесте и јачање националне свести. То желимо да остваримо предавањима о историји нашег народа, поправљању слике о Србима у Немачкој, супротстављањем антисрпској пропаганди, али и борбом против асимилације, због чега се залажемо за допунске наставе на српском језику.

Како додаје, управо сада су на корак од остварења једног од циљева.

– После неколико година поново добијамо могућност да се у Минхену добије допунска настава за српску децу. Српски сабор је покренуо ову иницијативу на свом првом састанку у разговору са представницом Генералног конзулата Србије госпођом Јеленом Стојановић. Допунска школа је намењена деци у старости од седам до четрнаест година, а биће организована у послеподневним часовима у немачким школама. Учиће се три предмета – српски језик и култура, моја домовина и основе културе српског народа. Деца ће добијати оцене и на крају школовања уверење о завршеном школовању. Ово је од непроцењивог значаја, још ако узмемо у обзир да се српски као назив језика потискује са више политичком а мање лингвистичком одредницом БКС (босански/хрватски/српски). Тим пре што се по Немачкој исто шири мрежа босанских школа у којима се учи босански језик и у којима се гради босанска нација, која као таква не постоји, нити се босански говори у Дејтонској БиХ, већ постоји бошњачки, заједно са српским и хрватским језиком.

Аутор: Ј. Л. Петковић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Др Дарио Видојковић: Шта са геноцидом над Србима? | Јадовно …

Усташе су биле фашисти и злочинци | Јадовно 1941.

Није промашај, али ни пун погодак | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top