Срби су били далеко најбројнији у НОП у Хрватској

Први хрватски корпус је 27. јула 1943. године имао 6.230 бораца, од којих је Срба било 5.910

Политика” је недавно објавила изјаву Колинде Грабар Китаровић да је, сразмерно броју становника, Хрватска била међу најбројније заступљенима у антифашистичком рату међу државама региона.

Тим поводом, овде наводим податке о томе колико је Срба са простора Хрватске, а колико осталих, па и Хрвата, учествовало у НОР-у. Податке сам преузео из текста Ђорђа Ј. Орловића „Чињенице о бројном стању НОП у Хрватској“, објављеног у „Политици” 16. и 17. маја 1995, поводом фељтона Венцеслава Глишића и Гојка Миљанића „Србија у антифашистичком и народноослободилачком рату 1941–1945“. Према подацима који су тада наведени, Први хрватски корпус је 27. јула 1943. године имао 6.230 бораца, од којих је Срба било 5.910, Хрвата 305, Муслимана 10, Црногораца четири и Италијана један. Већ у следећем извештају (није наведен датум), Први хрватски корпус је имао 9.560 бораца, а од тога: 8.953 Србина, 558 Хрвата и 49 осталих. Слично је било и у хрватским партизанским одредима. Кордунашки партизански одред Хрватске имао је 19. августа 1943. године 756 бораца, од тога 590 Срба, 41 Хрвата итд.

Други хрватски корпус основан је у пролеће 1943, а 1. августа исте године имао је 9.408 бораца, од којих је било 6.639 Срба, 2.508 Хрвата, 101 Мађар, 84 Муслимана и 77 осталих бораца.

Већници Авноја из Хрватске иницирали су 5. децембра 1942. стварање Завноха. У ту сврху формиран је Иницијативни одбор из састава већника Авноја из Хрватске. У инструкцији Иницијативног одбора окружним комитетима КПХ затражено је да се овом телу доставе имена људи који долазе у обзир за састав Завноха. Најпре је речено да то треба да буду активисти у НОП-у „без обзира на ранију партијску припадност и без обзира на националност и веру“. Накнадно је, међутим, процењено да би према тим критеријумима Срби били већина у будућем Завноху, па су они допуњени захтевом да се „води рачуна о пропорционалном саставу становништва на одређеном подручју“.

Крајем маја 1943. Иницијативни одбор и Главни штаб НОВ и ПО Хрватске формулисали су „основне циљеве и начела НОП у Хрватској“. У том документу се, поред осталог каже: „Стојећи на становишту демократских идеја и права на самоопредељење, који ће после рата припасти српском и хрватском народу у Хрватској, они ће бити потпуно равноправни.“ А у саставу новоизабраног Завноха био је 41 Србин, или 37 одсто, сразмерно учешћу Срба у укупном становништву Хрватске.

О признању учешћа Срба из Хрватске у НОР-у говори и одлука Завноха од 14. октобра 1943, која у тачки 8 каже: „Нема, не смије и неће бити Хрватске у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом.“

На трећем заседању Завноха 9. маја 1945. године, док је рат још трајао, усвојена је Декларација о правима грађана демократске Хрватске у којој пише: „Хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни.“ Ова одредба из декларације била је саставни део свих устава Хрватске од 1947, па све до 22. 12. 1990. године.

Аутор: Војислав Јевтимијевић

Публициста

Извор: ПОЛИТИКА