За све је, по оцјени свих хрватских медија, крив српски агресор, на кога бруси ножеве све већи екстремни дио хрватске нације. По опћој атмосфери, на дохвату руке са ножем налази се српски народ у Хрватској. Договорено је и усвојено да је и он агресор. За све то вријеме ЈНА остаје мирна, неактивна, а из ње одлазе, бјеже и официри и војници Хрвати заједно са Шиптарима и Словенцима. Већ се и пуца на ЈНА! Драматичне су сцене око Војног суда у Загребу. Стварају дојмове и увјерења да је ЈНА и неодлучна и немоћна. Разјарена руља урла, разбија све до чега дође. Долазе информације са разних страна, а онда и из јавних средстава информирања да Хрватска врши реорганизацију унутрашњих послова, државне безбиједности и, дакако, милиције. Са савезног нивоа увјеравају јавност да је Устав СФРЈ на снази, да је ЈНА једина и неприкосновена заједничка оружана сила, а овдје то пракса демантира наочиглед те исте јавности. Некакви разговори Милошевића и Туђмана немају никаквог значаја за сигурност Срба у Хрватској. Руше се споменици жртава и великана НОР-а, навјешћује се подизање споменика џелатима из прошлог рата. На Тргу Републике у Загребу изложене су књиге на продају чију насловну страну прекрива слика Павелића у усташкој униформи. И друге реликвије и иконографије мрачне и застрашујуће прошлости. Пакрачки крај, због тамошњих догађања, добио је атрибут „четнички“. Прочула се истина да је у Великим Зденцима оскрнављен Споменик жртвама фашизма.
< Припреме за обиљежавање страдања српских жртава 26/27. априла 1941. Садржај Позив у полицију