Srbi obrisani sa splitske rive

Kakva je sudbina preostalih Srba koji danas žive u prestonici Dalmacije. Čeka se krov na Crkvi Svetog Save i povratak prognanih. Strepe da će zauvek nestati

NOVI gradonačelnik Ivo Baldasar prvi je čelnik Splita koji je posle četrdeset godina posetio Crkvenu pravoslavnu opštinu u ovom gradu. To je Srbima i sveštenstvu SPC u Splitu ulilo nadu da će gradska vlast i država Hrvatska dati konačnu dozvolu za dovršetak hrama Svetoga Save. Srpsku crkvu na splitskom Obrovu, pokraj ribarnice, projektovao je Aleksandar Deroko, koautor hrama Svetog Save na Vračaru.

– Hram Svetog Save u Splitu je hram-mučenik.

Njegova gradnja je počela 1937. godine i do današnjeg dana još nije završen. Pre Drugog svetskog rata, podignuti su zidovi od osam metara i tu se stalo. Tako je i danas. Smenjivale su se razne države i vlasti, ali hram Svetoga Save stoji nedovršen zbog nedostatka političke volje i hrišćanske ljubavi kao otvorena srpska rana u samom centru Splita – govori za „Novosti“ episkop dalmatinski Fotije.

Poslednjih godina SPC je tri puta tražila dozvolu da podigne krov na crkvi, ali grad Split i država Hrvatska još oklevaju, pa se Srbi mole Bogu u
nedovršenom hramu i na ulici ispred crkve.

UMORNI OD RATA SVI
su ovde umorni od rata i ratne retorike. Ljudi vape za mirom i normalnim životom. To je ono što je nama Srbima potrebno u Splitu i širomDalmacije. Trebaće mnogo vremena da se sve normalizuje. Moramo da se nadamo i radimo svi na tome, kako Crkva tako i nadležne institucije Hrvatske i naše matične države Srbije – kaže episkop dalmatinski Fotije.

Jer, prilikom popisa stanovništva u Splitu u statistici se prikazuje 4.140 Srba, dok ih prema Jovičićevom mišljenju u prestonici Dalmacije danas ima oko 12.000. Razlika u broju Srba se pravi tako što se živi ljudi upisuju na liste nestalih, odseljenih, izbeglih, proteranih i ubijenih. Uz to, u Splitu ne prestaje pritisak na Srbe da se isele. Pišu se parole tipa „Srbe na vrbe!“ i preti batinama. Članovi Veća srpske nacionalne manjine
napadnuti su u svojim prostorijama kada je grupa mlađih Splićana upala i razbijala inventar posle utakmice rukometnih reprezentacija Hrvatske i Srbije. Srbe proustaška mladež najčešće napada prilikom proslave Svetog Save i drugih pravoslavnih praznika.

– Često imamo provokacije i napade na naše vernike i svetinje, ispisane ružne grafite i provale u srpske prostorije. Posle tih napada ostaje zlo
i pustoš. U takvoj atmosferi mnogi naši ljudi u Splitu i ne smeju da se izjasne kao Srbi. Mi iz SPC zato posebno teško dolazimo do Srba u gradu
Splitu. Oni i dalje ne smeju da prime sveštenike u svoje stanove, jer još žive u strahu. Pošto u Splitu žive većinom stariji ljudi, nažalost, u
parohiji najviše imamo sahrana, a vrlo malo krštenja i venčanja. Nadamo se da će se to promeniti povratkom mlađih ljudi sa porodicama – veruje
vladika Fotije, koji je ubeđen da bi dovršetak hrama duhovno oslobodio i sabrao sve Srbe u Splitu.

Mladi Srbi u drugom po veličini gradu u Hrvatskoj teško dolaze do posla. Mnogi nemaju stan, između ostalog, i zato što u njihovim domovima žive
druge osobe. Sam Miroslav Jovičić ima dva nezaposlena sina, nezaposlenu ženu Nadu, nepokretnu taštu, sa kojima živi u jednom devastiranom stanu. Da ne izdaje kuću svog oca turistima, kaže, ne bi imali od čega pristojno da žive.

– Srbi moraju da se vraćaju u Split i Dalmaciju, jer će im država Hrvatska i zvanično oduzeti zemlju i imanja koja ne obrađuju. Pojedinci su već zaposeli tu njihovu imovinu i bahato se razmeću kao da je njihova. Bez osnovnih uslova za život, bez šanse za dobar posao i solidna primanja, ali i bez saradnje sa maticom Srbijom teško je očekivati da će Srbima u Splitu uskoro biti bolje – pesimista je Miroslav Jovičić, poznatiji u splitskom parlamentu kao poslanik Mišo.

PREĆUTANI SRBI

KADA su Splićani slavili sto godina od osnivanja svog fudbalskog kluba Hajduk namerno su od javnosti sakrili činjenicu da su ovaj tim osnovali Srbi – braća Fabijan i Luka Kaliterna, Lucijan Stela, Vjekoslav Ivanišević, Ivan Šakić. Potpuno je prećutano da su u osnivanju kluba učestvovali i srpski studenti iz Beča i Praga – Blažo Primorac, Borislav Primorac, Đorđe Matavulj, Nikola Matanović, Pavle Janković, Filip Radović, Filip Janković, Jovan Divac, Novica Davnić, Branko Vuković. Prećutkuje se i da su logističku i materijalnu pomoć za klub studenti dobili od organizacije „Srpska zora“. A i samo ime kluba Hajduk je srpskog porekla, što su Hrvati, takođe, sakrili od navijača – otkriva Miroslav Jovičić.

Piše: Marko Lopušina

Izvor: Novosti