СРБИ ИЗ САРАЈЕВА У 20. ВИЈЕКУ

БИЈЕЉИНА, (СРНА) – У биjељинскоj галериjи отворена je изложба фотографиjа „Срби у 20. виjеку на простору Сараjева и околине“, коjа свjедочи о континуитету развojа традиционалне српске културе у периоду од краjа 19. виjека до преласка у 21. виjек.

Етнолог-антрополог из Источног Сараjева Бранко Пjевић, коjи jе и аутор изложбе, рекао jе Срни да фотографиjе имаjу велики документарни значаj као важан историjски извор, будући да су задржале у сjећању многоброjне становнике и насеља, као и традиционалне обичаjе и мjеста окупљања.

„Ова грађа, коjи сам прикупљао дуже од 30 година, садржи више од 1 000 фотографиjа, разгледница, затим народне ношње, архивска документа и разне друге предмете коjе представљаjу непроцjењиво благо за српски народ из Сараjева. Фотографиjе показуjу и неизбрисив траг коjи су оставили на овом простору, као и сву сложеност народног живота, узаврелог и динамичног, тужног и лиjепог“, истиче Пjевић.

На фотографиjама jе уочљив постепени преображаj ориjенталног изгледа и утицаjа у европско-урбани и индустриjски, „модерни“ ниво, и то кроз цjелокупан обичаjни живот Срба – свакодневни, радни, празнични, сеоски или градски, те породични амбиjент.

„Сеоско становништво, патриjархално васпитано, имало jе своjа мjерила у разумиjевању живота, социjалну и економску организациjу, одређене установе, умjетничко и естетско поимање коjе jе на фотографиjама изражено кроз материjалну културу, народну ношњу – накит и одjело, понегдjе и оружjе, традиционалне рукотворине, народну архитектуру“, обjашњава Пjевић.

Према његовим риjечима, великим радом и залагањем су се многе градске српске породице из Сараjева уздигле до наjвишег нивоа и оставиле неизбрисив траг на пољу науке, културе, умjетности, економиjе и политике. Неке од њих су породице Јефтановића, Деспића, Јелића, Сршкића, Савића, Цековића, Јовановића, Ратковића…

Аутор фото-изложбе сматра да jе, приказуjући људе и догађаjе онаквима какви jесу, спасио многе наше претке од заборава.

Велика историjска збивања коjа прате jужнословенске народе корjенито су миjењала живот и културу људи на нашим просторима. Сваки рат и смjена власти, каже он, праћени су промjенама – немирна и трагична времена уништила су многа културно-историjска и привредна добра, те су знатно измиjенила етничку слику становништва у поjединим регионима.

„Од када су Срби кренули из своjе прадомовине и дошли у ове краjеве, проналазећи дом у Сараjеву и околним побрђима, већина њих jе мислила да ступа на земљу на коjоj ће заувиjек остати, са коjе више неће бити сеобе ни узмицања“, каже Пjевић.

Он наводи да се тако вjеровало и мислило, радило и градило до трагичног рата 1992. године, „а за сараjевске Србе jош болниjег мира 1995. године и велике миграциjе становништва 1996. године“.

Захваљуjући великоj вољи и прегалаштву, српски народ jе у 20. виjеку, и поред историjских збивања коjа су то некад отежавала, остварио приличан напредак и стремио ка сталном културно-просвjетном уздизању, политичком и економском jачању и просторном порасту, тврди Пjевић.

Старе фотографиjе, направљене до друге половине 20. виjека, представљаjу значаjан допринос у осликавању и проучавању многих аспеката живота прошлости српског народа. У њима су се, каже он, „наталожили слоjеви српске историjске душе, ратничко-патриjахална и модерна европска ритмика живота, са основним и наjдубљим етно-антрополошким и социjалним цртама Србина“.

Приредила: Рада БИЛИЋ

Извор: