fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата

Вjешање Срба у Гацку 1914. године

Вjешање Срба у Гацку 1914. године


У расправама о Гаврилу Принципу, карактеру Младе Босне и улози Србиjе у избиjању Великог рата, судбина Срба у Босни и Херцеговини за време Првог светског рата остаjе заборављена.

Ми слободни грађани, коjима jе заjамчена била лична слобода установом, нашли смо се као преко ноћи лишени свиjу људских права, понижени више него животиње, у праху, мемли и мраку, коjи ниjе био намjењен да даjе скровиште људима, него акрепима и змиjама.

– Интернирци Земаљскоj влади у Сараjеву

Данас, на прагу обиљежавања стогодишњице избиjања Првог свjетског рата, духови прошлости поново лебде над нама. У публицистичким круговима и научноj заjедници широм Европе све су чешће расправе о карактеру организациjе Млада Босна, као и о узроку избиjања Првог свjетског рата. Док се у Србиjи изнова преброjаваjу жртве и припремаjу научни радови, Срби у Босни и Херцеговини остаjу на маргинама збивања. Из тог разлога у невеликом тексту, подсjетићемо се на патње и страдања Срба из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свjетског рата.

Одмах након сараjевског атентата почело jе хапшење и процесуирање Срба широм Босне и Херцеговине. Разjарена руља „лоjалиста“, инструисана од власти, рушила jе све што jе имало везе са Србима. Циjели jедан народ jе оптужен за велеиздаjу и са њим се требало обрачунати. Многи Срби су тих дана штитећи своjу имовину изгубили животе. У сљедећим данима, пред обjаву ултиматума краљевини Србиjи, аустроугарске власти су узеле за таоце велики броj угледних Срба (трговце, учитеље, свештенике, соколске прваке). Егзекуциjе су вршене свакодневно. На Палама 20. и 21. октобра 1914. убиjено jе 52 Срба, 50 мушкараца и 2 жене.

За „неподобне“ елементе основани су логори. Наjвећи су били у Добоjу и Бихаћу. Велики броj Срба из Босне и Херцеговине jе био депортован у логор у Араду (Румуниjа). У логорима су владали сурови услови, убиства и умирање су били свакодневница. Дjеца такође нису остала поштеђена. Владимир Ћоровић у дjелу „Црна Књига“ доноси извjештаj пуковника Јосифа Чаjка коjи jе водио истрагу о недjелима у логору Араду:

Када сам посjетио логор изведено jе преда ме 30-40 мушке дjечице: то jе био остатак од више од 400 дjеце, коjа су тамо била здрава доведена онда биjедно изгинула. Па и оваj остатак, како ми рече љекар, коjи ме jе пратио, показивао jе махом на челу знаке скоре смрти, туберкулоза, коjа се зачела усљед лоше хране. Видио сам око 15 младих дjечака између 10-20 година коjима су били ампутирани удови, коjи бjеху промрзли; некима су фалиле обjе ноге све до бедара, другима до кољена, а некима подлактица или циjела рука. Ови ми младићи казиваху, да су сви дошли здрави у логор и да су им удови промрзли на каменом поду у шталама.

Интернирани Срби у Араду, извор: Музеj Херцеговине, Требиње

Интернирани Срби у Араду, извор: Музеj Херцеговине, Требиње


Кроз добоjски логор прошло jе 45 791 особа. Тачан броj страдалих до данашњих дана се не зна. Процjењуjе се на неколико хиљада.

По обjави рата краљевини Србиjи, велики броj Срба jе мимо своjе воље мобилисан у воjне редове жуто-црне монархиjе. Они коjи су одбили мобилизациjу бивали су хапшени и по кратком поступку ликвидирани. Један од свjедока jе забиљежио кретање ниjеме поворке од 600 кола кроз Бању Луку првог дана мобилизациjе:

Људи су ишли као на сахрану, замишљени и њеми.

Тих дана jе jедан аустриjски капетан тражио од своjих официра Срба да му искрено кажу да ли су спремни да пуцаjу на српску воjску. Када су му они одговорили да нису, он jе наредио да се сваки други стриjеља. На Божић 1915. године, циjела бањолучка Краjина била jе спремна на устанак. Врховноj команди српске воjске jе jављено да у народу влада добро расположење за устанак и да би се устаници могли кроз шуме и планине пробити до Шибеника, ако би се тамо искрцала српска и савезничка воjска. Врховна команда jе одговорила да се не диже устанак, већ да се тихо припреме људи да пребjегаваjу савезницима на фронт. Тачан броj пребjега се не зна, као ни броj оних коjи су се придружили српскоj воjсци у Солуну. У српскоj воjсци се по службеним списима на краjу рата налазило око 21 000 добровољаца, од чега jе око 7 000 било из Босне и Херцеговине. Међутим, неки истраживачи су само за Босанску краjину узимали као реалну броjку од 7 000 солунских добровољаца.

Осуђеници на смрт

Осуђеници на смрт


Током 1915/6. у Босни и Херцеговини се водило 17 велеиздаjничких процеса. Наjпознатиjи су Бањолучки велеиздаjнички процес, као и суђење ђацима организациjе „Југославиjа“ из Бање Луке. Бањолучки велеиздаjнички процес вођен jе од 3. новембра 1915. до 14. марта 1916. године, док jе пресуда изречена 22. априла исте године.  Међу оптуженима су се налазили свештеници, љекари, студенти, професори, адвокати, другим риjечима српска интелигенциjа. Од 156 оптужених, пет jе преминуло у ћелиjама Црне куће, док jе 83 оптужено на затворске казне, а 16 на смртне. Интервенциjом свjетске jавности, приjе свега краља Шпаниjе Алфонса XIII, казне су преиначене у затворске.

О страдању Срба у Босни и Херцеговини током Првог свjетског рата ниjе много писано. Непосредно по завршетку рата Владимир Ћоровић jе написао можда и наjбољу студиjу под насловом „Црна Књига – патње Срба Босне и Херцеговине за вриjеме Свjетског рата“. Требало jе да прође 90 година да би изашла jош jедна квалитетна студиjа, бањолучког професора историjе др Ђорђа Микића, „Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914-1918. године. Остаjе нада да ће српска историографиjа убудуће посветити више пажње страдању Срба у Босни и Херцеговини, те да ће умjети да избjегне замку поистовjећивања српског са „србиjанским“.

 

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

 

Везане виjести:

ОВЕ ГОДИНЕ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДВА ЗНАЧАЈНА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА

Сећање на бешчанске мученике страдале у Великом рату

Срби, народ коjи jе жртвован

МИЛУНОВИЋ: ГОЛГОТА СРБА У ДОБОЈСКОМ ЛОГОРУ

Први свjетски рат – Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: