Срби Билогоре контролирају цесте

„И Билогорци су почели да понешто раде. Прекјучер су ухапсили неке извиђаче у Великој Ператовици, а јучер још неколико на цести за Вировитицу. Један није стао са возилом па су га ранили и заробили. Зенге су блокирале Грубишно на два мјеста – према Билогори и у Великим Зденцима. Све легитимирају, Србима одузимају дозволе и оружје, потврде не дају. Обукли су велики број домаћих у униформе зенги и дали им оружје. Намјере им не знамо. По Србе сигурно нису добре, а у нешто ће кренути. Још сутра немој ићи тамо. Нема потребе да журиш, а ја ћу ти се јављати. Вечерас имам важан састанак на Звечеву. Морат ћу раније кренути за Вучјак“, исприча ми Милан. За ручком се водио уобичајен разговор, за вријеме у коме живимо, уз нагађања и предвиђања. Жене су се дале на послове у кухињи да чика Пери оставе све у реду. Сви скупа смо попили каву и почесмо се спремати за одлазак. Милана сам још једном замолио да буде ажуран, а ја ћу му се послије напуштања Дарувара првом приликом јавити преко Босе и Милене. Зажелио сам му ратну срећу, а он мени рече: „Чувај се“!

Из Дарувара сам се јавио на два телефона у Грубишном и питао за новости. Нисам сазнао ништа више од оног што сам знао. Боса је назвала сестру у Бањалуци. Тамо нема посебних новости. Тако је и са вијестима из Загреба које је добила Милена. Боса је још јутрос из замрзивача извадила фазана и сад га припрема за вечеру. Послије лагане јухице, јели смо шпикованог фазана уз сав прилог који се ту подразумијева. Уз вино, дао сам коментар: „Све је лијепо и добро, само да нема ових на рат смрдећих догађања“! Вечер смо завршили као и обично – са иритантним ТВ-програмом.

Боса се ујутро неосјетно извукла и отишла на пијацу и по новине. Пијаца је подалеко, па нам баш није било право што је отишла пјешице. Да идемо пред њу, не знамо којим путем ће се враћати. Укључио сам телевизор, а Милена донесе каву и ракију. Кроз смјешак рече: „Ето и ракија да кава не буде удовица“. Прошао је готово читав сат док се Боса вратила. Кухамо поново каву да се Боса мало одмори. Износи нам утиске из града и прича кога је срела и шта је чула. Причала је углавном са нашим свијетом. „Они други пролазе без поздрава, као да се не познамо. Незамисливо“, огорчено прича. „Да, да, све то иде из централе и они то уважавају. Тако је и у Грубишном, и у Орловцу, и у Зденцима“, додам ја. Разговор се водио уз обилну маренду. Закључили смо да ручак буде и вечера. У Вјеснику оркестрирана антисрпска кампања, гомила увреда. И Срби у Хрватској су „агресори на самосталну и неовисну хрватску државу“. ЈНА је „србокомунистичка оружана сила која хоће уништити младу хрватску државу и демокрацију“. Лист Политика мучи се са некаквим бригама свих народа и народности. Не позна више ни саму себе, а ни улога јој није јасна. Не коментирам ништа гласно, али успут слушам разне, углавном угодне, кулинарске расправе и садржаје. Не отклањам ни једну ни другу кухињу, једну читам, а другу слушам… Кад, зазвони телефон.

< Зенге су свуда                                              Садржај                              Сазнајем, послије подне почињу хапшења Срба >