Srbi bez struje u Teslinom kraju

Na mestu uništenom tokom operacije „Medački džep“. Dom roditelja slavnog genija sravnjen do temelja. Divoselo pusto, u Počitelju žive samo dve žene. Za električni priključak Srbima traže 90.000 evra

Sela su ostala, ljudi više nema. Tako danas izgledaju podvelebitska mesta gde su živeli Srbi pre ratnih strahota devedesetih godina, kada su im kuće zapaljene i srušene, a oni naterani da napuste ognjišta. U Medaku, smeštenom između reka Like i Glamočnice, nekoliko kilometara od Gospića, pre devedesetih tu je živelo 850 Srba, danas ih je pedesetak. U Čitluku ih je desetak, Počitelju samo dve žene, a u Divoselu nema doslovno – nikoga.

Ona šačica preostalih Srba, pre svega staraca, životari u pustoši, mnogi bez struje i vode. A samo nekoliko metara od njihovih kuća je vrelo Mrđenovac, koje snabdeva pola Like vodom. Dvadesetak metara od doma u kom su živeli roditelji Nikole Tesle, od koga su ostali samo temelji, stoji bandera koja je nekada vodila struju do srpskih kuća. Sada u rodnom kraju velikog Tesle struje za mnoge Srbe nema?!

– Odmah do Teslinih je i moja kuća, a mi smo u rodu sa Nikolom. Sve je tu devedesetih porušeno, a kada sam podneo zahteve za obnovu, redom su me odbijali – priča nam Dušan Došen (72), koji se u međuvremenu oženio u Beogradu, ali sve vreme provodi u starom kraju u Lici.

– Živim u kontejneru, bez struje i svaki dan nešto uradim da bih ovde mogao držati krave. Kako sam radio u Hrvatskoj, Srbiji i Alžiru, imam tri penzije, ali ona hrvatska iznosi 25 evra.

Maltretiranje sa strujom doživljava i Nada Stanić Telebar, jedini povremeni stanovnik Divosela, kada iz Rijeke dođe do porodične kuće koju je sama obnovila:

– Tu vam je divljina kakve nema, sve je zaraslo, kuće srušene i napuštene. Do pre koju godinu živele su dve porodice, ali su svi umrli i sada je selo prazno.

Baš tu, u Divoselu, kao i u okolnim mestima od Gospića do Velebita, počinjeni su nečuveni zločini nad Srbima u operaciji poznatoj kao „Medački džep“. Hrvatska vojska je 9. septembra 1993. napala srpska sela koja su bila mesecima pod zaštitom UN. Pod tom „zaštitom“ ubijeno je 88 ljudi. Samo zato što su Srbi.

– Verujte, užas. Moj bratić je bio živ odran. Na identifikaciji su porodici pokazali samo šaku koja je ostala. Strašna su to zverstva bila, kao i ona u Drugom svetskom ratu, kao da se istorija ponovila – vraća Nada u glavi stravične slike pokolja.

Nekoliko metara od table na kojoj stoji natpis Medak, sa desne strane, nalaze se srušene zgrade. Vidimo i jednu novoizgrađenu. Avetinjski je pusta.

– Nema nikog, jedina žena koja je bila u zgradi je umrla. To je sudbina Srba iz ovog kraja, jer ih jednostavno više nema – kaže nam Mirko Zagorac, predsednik Mesnog odbora Medaka, uz to i predsednik Veća srpske nacionalne manjine u opštini Gospić.

Odvodi nas nekoliko metara dalje, do spomenika narodnom heroju Smilji Pokrajac, na kojem je crvenom bojom iscrtana svastika i napisano slovo „U“.

– Već šesti put. Svaki put to obrišem, a oni ponovo. Ma ne bojimo se mi ovde nikoga, ali tužno je da to niko ne sprečava. Vidite, tu je nekad bila škola, danas su ruševine, a devedesetih je miniran i spomenik srpskim žrtvama iz Drugog svetskog rata. Nije obnovljen ni do danas.

Zagorac kaže da u susednom selu Čitluk danas žive četiri srpske porodice, a u Počitelju samo dve žene, majka i kćerka. I sam se vratio u svoju kuću koja je srušena nakon što mu je u Srbiji umrla žena. Vodi nas do Jovana Kuprešanina (89), koji živi u obnovljenoj kući, koja je takođe bila zapaljena i srušena.

– Pod stare dane sam krenuo od samog početka – kaže nam Jovan, koji je invalid bez noge. Pre devedesetih je imao četiri traktora, dva kombajna… – Sve je to pokradeno i sada živim od 105 evra penzije…

Komšija gotovo da i nema, jer osim Milana Kuprešanina, koji stanuje pod betonskom pločom, bez krova, u prostoriji u koju ulazi kiša – nema nikoga.

– Popisivao sam Srbe koji nemaju vodu i struju, slao na sve adrese, ali do sada ništa – ogorčeno priča Zagorac.

Potvrđuje nam to i Nikola Lalić, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke za Liku.

– Pre rata tu su živeli brojni Srbi, a sada su sela zarasla i izgledaju kao prašuma. Pa ko bi se vratio u kuće bez struje i vode? Nešto smo uspeli sa solarnim panelima da rešimo, a oni koji su zatražili uvođenje struje dobili su račune koje je nemoguće platiti.

Tako je i Nada Stanić Telebar dobila račun na 90.000 evra.

– Kao da sam kineski investitor. Išla sam i do predsednice Kolinde Grabar Kitarović, upoznala saborske poslanike i osim utešnih reči nije bilo ništa. U Divoselu su svi umrli, a da nisu dočekali struju, a pre rata to je bilo selo u kojem je bila sramota ne završiti fakultet…

Putem punim dubokih rupa dolazimo do kuće Mileve (64) i Neđeljke Potrebić (87) u Počitelju. Devedesetih im je sve izgorelo, a porušena kuća je u blizini nove, koju su uz muku obnovili. Nema vode, ali ima struje, hvale socijalnu službu koja im je na pomoći.

– Kada ovde zapadne dva-tri metra snega, teško je doći do naše kuće, ali, eto, preživljavamo – kaže Mileva, dok goste uz ličku srdačnost nudi rakijom. A tako je i u preostalim srpskim kućama u Čitluku, Papuči, Kruškovcu. Kada i ovo malo Srba napusti ovaj svet, podno Velebita ih više neće biti.

ZAPALILI I CRKVU

Mirko Zagorac nas vodi do crkve gde je kršten Nikola Tesla, koja je takođe bila zapaljena, ali je donacijom vernika obnovljena. U blizini je škola od koje su ostali samo zidovi, a na banderi čitulja.

– Tako je stalno. Sahrana, i više nema dima iz kuća – govori utučeno Mirko.

FRANCUZ ZGROŽEN BRUTALNOŠĆU

„Medački džep“ je bila vojna operacija Hrvatske vojske usmerena na srpska sela u širem rejonu Gospića. Ta teritorija je inače godinu i po dana bila pod zaštitom Unprofora. Sela Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak potpuno su opljačkana i sravnjena sa zemljom. U akciji je ubijeno ukupno 88 Srba. Zarobljena su i potom ubijena 52 vojnika i 36 civila, od kojih je 17 bilo žena, a 26 starijih od 60 godina.

Komandant Unprofora, francuski general Žan Kot, u svom izveštaju je napisao: „Nisam našao znakove života, ni kod ljudi, ni kod životinja, u nekoliko sela kojima smo danas prošli. Razaranje je bilo sistematsko i namerno.“

Zbog stravičnih zločina Haški tribunal je podigao optužnice protiv generala Janka Bobetka, Rahima Ademija i Mirka Norca. Bobetko je u međuvremenu umro, a slučaj je prebačen hrvatskom pravosuđu, koje je 2008. godine Ademija oslobodilo, a Norca osudilo na sedam godina zatvora.

Autor: JURICA KERBLER

Izvor; VEČERNjE NOVOSTI