Србац: Одгајили двоје ратних сирочића и изградили им кућу

Мира и Данко Ђукић поред своjе четворо деце, подигли кћерку и сина погинулог борца РС

 Мира, Боjана, Боjан и Данко испред нове куће

СРБАЦ – Сваку врсту милосрђа, па и наjмање хумано дело треба ценити, али оно што су урадили 68-годишњи Данко Ђукић и његова четири године млађа супруга Мира може се назвати хуманитарним подвигом, што потврђуjу броjна општинска и републичка признања.

– У суседноj општини Прњавор имала сам рођака Ђоку Боjанића коjи jе као припадник МУП РС погинуо у рату 1993. године, оставивши иза себе двоjе мале деце, Боjану са две и по године и Боjана са 13 месеци. Маjка Јасна напустила jе децу и мужа шест месеци пре погибиjе и нестала у непознатом правцу. Касниjе смо добиjали информациjе да jе jедно време живела у Вучитрну, потом у Шапцу и да jе родила jош троjе деце. Неколико дана након погибиjе о деци се бринула jедна стариjа бака из комшилука, што jе погодило мог мужа Данка коjи ми jе рекао да би било наjбоље решење да усвоjимо децу и подижемо их као што смо подизали наше четворо. Одмах сам прихватила и никада се ниjедно од нас ниjе покаjало – прича Мира и додаjе да деца сада неће да чуjу за биолошку маjку, па чак ни да jоj се jаве на телефон.

Кад jе 2008. године Боjана напунила 18, а Боjан 16 година, Данко jе одлучио да им у родном Прњавору подигне кућу и да им то буде поклон за пунолетство.

– Општина Прњавор поклонила jе плац, било jе скромне помоћи од борачких организациjа, локалних фирми и комшиjа, али смо наjвећи терет на подизању куће од 350 квадрата са два трособна стана и пословним простором поднели ми, уложивши око 150.000 марака. Кад jе завршила средњу школу Боjана се удала у Српцу и сада има трогодишњег синчића, а Боjан по завршетку средње школе повремено одлази на рад у Немачку, а кад се врати живи са нама – прича Данко и додаjе да су Мира и он 2008. године добили признање за хуманост године од републичке организациjе заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Мира jе 2004. године за хуманост добила велико признање од тадашњег председника РС Драгана Чавића, уз новчану награду од 500 марака, а Данко jе за Дан општине пре два месеца добио наjвише октобарско општинско признање за ово и друга вишегодишња хуманитарна дела.

– До неба смо захвални нашим другим родитељима коjе зовемо тата и мама. Нису нас разликовали од своjе деце, чак су нам и више пружали – са сетом се присећа дечjих дана 23-годишња Боjана.

Мира, Боjан и Данко

Мира и Данко имаjу три кћерке, Раду, Даниjелу и Јелену коjе су удате на подручjу србачке општине и сина Живка коjи са супругом Далиборком и своjе двоjе деце живи у заjедничком домаћинству. Рачунаjући и Боjаниног синчића, Данко каже да имаjу четрнаесторо унучади и четворо праунучади и да се он и Мира осећаjу срећним и поносним.

НАСЛЕЂЕ

ДАНКО jе “велико срце” наследио од деде Вида коjи jе за време Првог и Другог светског рата подигао по jедно ратно сироче. Горак укус сиоротиње осетио jе кад jе остао без оца у трећоj години живота и кад се његова маjка са троjе малолетне деце борила да их прехрани за време гладних 50-их година.

СУШАРА И МЛИН

ЗА 48 година брака, Данко и Мира су пуно тога постигли. Поред лепе куће и неколико дворишних обjеката имаjу сушару и млин за жито, 7 трактора, 3 комбаjна и све прикључне машине, тако да без проблема обрађуjу 120 хектара, а могли би, кажу, четири пута више кад би добили државну земљу на концесиjу.

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАНИ БОРЦИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ …

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ РАДНИКЕ … – Jadovno 1941.

ЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА И … – Jadovno 1941.