СПРИЈЕЧИТИ РЕВИЗИЈУ ИСТОРИЈСКЕ СЛИКЕ ДЕШАВАЊА У НДХ

„Глас концила“ негира чак и покољ Срба у Глинскоj цркви…
Фра Велимир Блажевић негира покрштавања Срба у Босанскоj краjини, иако постоjи сиjасет
докумената усташке провиниjенциjе о томе… Србиjа и Република Српска мораjу да се заjеднички супротставе томе, каже директор Музеjа жртава геноцида у Београду
Вељко Ђурић.

Приредила: Јованка НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Хрватска наjновиjа
историографиjа покушава да врши ревизиjу дешавања из Другог свjетског рата и нивелише
чињенице о геноциду над Србима, упозорава директор Музеjа жртава геноцида у Београду
Вељко Ђурић.

Он сматра да „до данас постоjи историjски континуитет
хрватске политике према српском народу, коjи jе у НДХ био кристално jасан: трећину
побити, трећину протерати, а трећину покрстити“.

„Они су ту своjу идеjу провели 1995. године
протеривањем Срба из Хрватске и таj процес jе за њих завршен заувек пошто су Срби
сведени испод три одсто. Имовина Срба никад неће бити враћена – то jе исти континуитет“,
оцjењуjе Ђурић у интервjуу Срни.

Он указуjе да хрватска наjновиjа историографиjа покушава
то да нивелише и прецизира да jе „главни говорник приче фра Велимир Блажевић
са силним текстовима коjима говори сасвим другу причу о злочинима, између осталог
о прекрштавању Срба у Босанскоj краjини“.

Фра Блажевић, према Ђурићу, негира покрштавања иако
постоjи сиjасет докумената усташке провиниjенциjе, а „добар помагач у томе
му jе гласило римокатоличке цркве `Глас концила`, коjе негира чак и покољ Срба у
Глинскоj цркви“.

„Можемо да се споримо о броjу жртава: да ли
jе 1.269 или 1.271, међутим, ако та штампа направи фељтон о томе и негира то – онда
jе реч о чистоj ревизиjи. Негирање значи затирање онога што jе биолошки и физички
затрто. Они науком затиру трагове“, наглашава Ђурић.

Иако се у хрватском државном архиву у Загребу може
наћи довољно докумената НДХ, коjи побиjаjу ревизионистичке теориjе о односу према
Србима, Ђурић оцjењуjе да, нажалост, „њима полази за руком негирање, jер имаjу
jаку државу у односу на Србиjу, коjа ниjе заинтересована за своjу прошлост“.

„У Србиjи, а боjим се и у Републици Српскоj,
не постоjи проjекат чувања успомена из прошлости и рашчишћавања великих недоумица
из блиске трагичне прошлости“, сматра Ђурић.

Он упозорава да jе дио политике коjа се води из иностранства
– „растурање било коjе споне Србиjе и Републике Српске и спречавање да се заjедничким
снагама супротставе ревизиjи прошлости“.

Директор Музеjа жртава геноцида указуjе да jе сада
на снази и ревизиjа приче о заточеницима са простора Босанске краjине, коjи су доведени
у љето 1942. године у логор Старо Саjмиште у Београду.

„То jе логор коjи jе био на териториjи НДХ,
под немачком управом и са коjим Недићева Србиjа нема никакве везе, осим што обезбjеђуjе
храну затвореницима и Немцима, али Србиjу оптужуjу да jе саучесник свега тога. И
тако, када се нађе пет кључних ствари и изврши ревизиjа историjе, онда ће се наметнути
закључак да су Срби геноцидан народ“, упозорава Ђурић.

У свjетлу супротстављања ревизионизму историjе, у
Сребреници ће поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, како
наводи Ђурић, бити организован округли сто о страдању Срба сребреничког краjа у
20. виjеку и то кроз три рата – Први и Други свjетски рат и рат 1992-1995. године.

Скуп jе планиран уочи Видовдана ове године поводом
откривања споменика маjору Воjске Краљевине Србиjе Кости Тодоровићу, пориjеклом
из тог краjа, коjи jе погинуо 1914. године.

„Нема потребе исправљати приче о злочинима из
Другог светског рата и говорити да ли су се десили или нису. Проблем jе само да
ли дозволити интерпретациjу или снагом аргумената рећи: `Не можете више о томе да
причате, jер jе све кристално jасно“, поручуjе Ђурић.

Он сматра да се ревизионизму мора супротставити снагом
чињеница и аргумената, коjе би биле представљене релевантним институциjама у свиjету,
а jедан од начина jесте и формирање мемориjалног центра на Старом Саjмишту, по узору
на израелски „Јад Вашем“.

„Ако jе сваки странац коjи долази у Израел обавезан
да оде у `Јад Вашем` и ако то исто пресликамо у Србиjу, сваки странац би на путу
од аеродрома до центра Београда могао да сврати и види музеj жртава геноцида у коjем
би се приказала прича о Старом Саjмишту, односно о судбини Срба у Другом светском
рату“, закључуjе Ђурић.

Извор: 

Везане виjести:

Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независноj Држави Хрватскоj 1941–1945. године

ЂУРИЋ: ТИПИЧАН ПРИМЈЕР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Изложба о страдању деце у Јасеновцу