Споменике Србима руше, војницима Рајха дижу

Обележjа нашим воjницима и официрима у ратовима од 1912. до 1918. године налазе се у jадном стању. Костурница српских воjника у Прилепу готово затрта. Од шест бетонских крипти, крст само на jедноj. Немачким солдатима – подигнут мемориjал

Ова хрпа камења jе све што jе остало од споменика српским воjницима у Прилепу

ПРИЛЕП jе од 1912. до 1918. године био средиште борби у балканским ратовима и у Правом светском рату. Овде jе изгинуло неколико хиљада српских воjника и официра. Њима су подигнути костурнице и спомен-пирамида, али су они данас, због намерног немара македонских власти, у jадном стању – каже, за „Новости“, Милош Мељанац, аутор недавно обjављене књиге „Прилепски контрасти“, коjи jе прошле године обишао српске споменике у Прилепу и лично се уверио у њихово стање.

Трагаjући за коренима, Милош Мељанац jе решио да напише књигу о огњиштима своjих предака коjи су пореклом из Отишића код Врлике. Посебно се усредсредио на период коjи су његови деда Ђура и баба Стана Мељанац провели као колонизовани далматински Срби на мочварним недођиjама Прилепског поља. Како каже, обилазећи Прилеп и околину уверио се да jе обичан македонски народ према српским туристима срдачан и предусретљив. Али, македонске духовне и световне власти – нису. Напротив!

У Спомен-цркви светих Ћирила и Методиjа у бетонским криптама похрањено jе око 1.800 српских бораца палих у периоду 1912-1918, укључуjући и део околног живља коjи су чинили четници, добровољци и мобилисани кадар.

– Тренутно стање у костурници jе катастрофално и представља цивилизациjско и хришћанско ругло и бруку. Свештенство канонски непризнате Македонске православне цркве не показуjе намеру да поправи описано стање у спомен-цркви, већ размишља да кости страдалника измести у црквену порту. Поред тога, само постоjање костурнице се криjе и за њу зна мали броj Прилепчана – сведочи Мељанац.

Милош Мељанац

Од шест бетонских крипти у прилепском храму, само на jедноj се задржао крст, а остале су без икаквог обележjа или напомене о томе ко у њима почива. Тужну слику у неосветљеноj костурници употпуњуjе и венац амбасадора Србиjе положен на прашњаву бетонску подлогу испред главне крипте, око коjе jе разбацан расходовани црквени инвентар.

– Десетак километара jужниjе од Прилепа, на месту некада импозантне Спомен-пирамиде на Бакарном гумну, подигнутоj у славу победе српске воjске приликом ослобођења Прилепа од Турака, данас постоjи мале хрпа камена и неколико оштећених споменичких фрагмената – обjашњава Мељанац.
И док су српски споменици у jадном и тужном стању, власти у Скопљу су се „одужиле“ немачкоj солдатески и у Првом и у Другом рату. Однедавно погинули ратници Раjха из оба светска рата код Прилепа почиваjу на реконструисаном велелепном воjном мемориjалу, величине фудбалског игралишта.

Споменик немачким борцима

– Тужно jе што македонска интелектуална и политичка елита данас сматра да jе Краљевина СХС/Југославиjа била тамница народа, а да jе српска воjска 1912. и касниjе у Македониjи имала окупаторску мисиjу. Споменици се и даље скрнаве и брише се из колективног сећања српско присуство на овим просторима – закључуjе Милош Мељанац. 

И СРБИ ЗАОБИЛАЗЕ

– ИРОНИЈА jе да броjна српска удружења, коjа групно путуjу кроз Македониjу, да би се поклонили сенима српских воjника на Крфу и Зеjтинлику, на српска гробља у Прилепу и околини не залазе. Неколико стотина хиљада наших туриста коjи путуjу лети за Грчку не свраћаjу да посете неку од броjних српских костурница – сматра Мељанац.

Пише: Марко Лопушина

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Српска жртва 1914, кратак поглед из 2014.

НЕ ЗАБОРАВИТИ БОРЦЕ ЗА СЛОБОДУ

Сећање на мученике пострадале у аустроугарским логорима