Spomenik na Kazanima prikriva da su žrtve Srbi

Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić juče je na Kazanima, jami podno Trebevića, zajedno s (ne)legitimnim visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom i potpredsednikom Federacije BiH Milanom Dumovićem, otkrila spomen-obeležje „posvećeno građanima Sarajeva ubijenim na tom lokalitetu tokom 1992. i 1993 godine”.

Time je realizovala svoju zamisao da na jednom od najvećih stratišta sarajevskih Srba podigne spomenik koji neće svedočiti o tome ko su stvarne žrtve, a ko dželati.

„Zauvek ćemo se s tugom i poštovanjem sećati naših ubijenih sugrađana”, uklesano je na spomen-obeležju, postavljenom na mestu na koje su tokom rata pripadnici muslimanske Armije BiH dovodili Srbe, ubijali ih, a potom bacali u jamu. Iako nikada nije zvanično utvrđeno koliko ih je na taj način okončalo život, Karićeva je odlučila da na spomeniku, od 29 do sada identifikovanih, budu navedena imena samo 17 žrtava, uglavnom Srba.

U nameri da i na ovakav način sakrije istinu i predstavi Sarajevo kao „multietnički” grad koji „poštuje sve žrtve”, Karićevu nisu omele ni negativne reakcije srpske strane, a još manje poruke potomaka ubijenih Srba da je spomenik po njenoj zamisli „omalovažavanje njihovih srodnika”, koji su brutalno ubijeni samo zato što su bili pripadnici jednog naroda.

Istoričar i dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović smatra da je podizanje spomenika na Kazanima u takvom obliku, s jedne strane pokušaj pranja savesti za zločine počinjene nad Srbima, a s druge želja da se javnosti predstavi kako Sarajevo vodi računa o žrtvama svih nacionalnosti.

„Međutim, to nije odgovoran potez ni u političkom, ni u bilo kojem drugom smislu. Žrtve Kazana zaslužuju da se jasno kaže ko ih je ubio i zašto. Na toj lokaciji, što je svima dobro poznato, ubijani su ljudi samo zato što su bili Srbi. Mislim da se na ovakav način neće postići pomirenje među narodima na ovim prostorima”, rekao je Mastilović za „Politiku”.

Pomirenja, prema njegovim rečima, neće i ne može biti sve dok se „ne iskopaju sve jame i kame” i dok se jednom i Sarajevo ne suoči sa zločinima koji su počinjeni nad Srbima u periodu poslednjih ratnih dešavanja.

„Nema pomirenja sve dok se bude pričala jednostrana priča o Sarajevu i dok u tom gradu postoje ploče na kojima su Srbi predstavljeni kao agresori, a na drugoj strani se postavljaju ploče na kojima se ne može pročitati ko je koga i zašto ubio”, naglašava profesor Mastilović i zaključuje da potez gradonačelnice Sarajeva „nije korektan” i da je to „samo pokušaj prikrivanja strašnih zločina nad Srbima” koji su imali tu nesreću da su ostali u delu grada koji je kontrolisala muslimanska vojska.

Jučerašnji događaj na Kazanima za gradonačelnika Istočnog Sarajeva Ljubišu Ćosića nije ništa drugo do „klasična podvala” i pokušaj stvaranja „idilične slike” o Sarajevu kao multietničkom gradu.

„To je samo pokušaj da se prikaže kako oni tobože obeležavaju stradanje Srba. Pritom ne govore šta je sa 3.500 nestalih sarajevskih Srba kojima se ni za grobove ne zna. Sve je to smišljeno i projektovano. S jedne strane su Srbi koji se prikazuju kao zločinci i negatori ’genocida’, a s druge Bošnjaci koji su kao žrtve i fini, dobri momci koji podižu spomenike žrtvama. Međutim, tekst na spomeniku na Kazanima je dokaz da oni beže od istine i ni po koju cenu ne žele da priznaju da su Srbi bili žrtve, a komandanti Armije BiH, u ovom konkretnom slučaju Mušan Topalović Caco, zločinci”, izjavio je Ćosić za naš list.

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 16. 11. 2021)