Спискови жртава комуниста западно од Дрине

Пошто државна комисиjа за попис жртава комуниста истаржуjе само териториjу источно од Дрине, ред jе да се макар на оваj начин посвети пажња жртвама комуниста западно од Дрине. Изнећу оно што jе мени познато, уз позив другима да допуњуjу податке. Уместо имена, сем изузетно, наводићемо изворе, ради прегледности.

1. Лика. До сада је пописано око 2.000 жртава комуниста у Лици, у следећим књигама објављеним у емиграцији:
– Гацка долина и околина на предстражи српства и православља, Српски четници Гацке долине и околине у слободном свијету, Канада, 1991.
– Болта Л. Богдан, Грачачка четничка бригада 1941-1945, издање писца, Сиднеј (Аустралија), 1987.
– Плећаш-Нитоња Никола, Пожар у Крајини, издање писца, Чикаго (САД), 1975.
– Пешут М. Мане, Револуција у Лици 1941-1945, издање аутора, Билефелд (Немачка), 1966.
Списак није потпун, али је приближан. Око 90 посто наведених лица убијено је ван борбе.

2. Кордун. У припреми за штампу је књига са именима 329 жртава на Кордуну. Такође непотпун, али приближан списак. Скоро сви су убијени ван борбе.

3. Озрен, Требава и део Посавине – 2.102 имена. За овај крај постоје следећи подаци:
– 27 српских села на Озрену: 1.710 погинулих, од којих 1.090 од окупатора, 548 од партизана и 72 од четника.
– 20 српских села на Требави: 1.101 погинуо, од којих 600 од окупатора, 441 од партизана и 60 од четника.
– 16 српских села у Општини Шамац: 858 погинулих, од којих 517 од окупатора, 305 од партизана и 36 од четника.
– 7 српских села у Општини Орашје: 189 погинулих, од којих 37 од окупатора, 141 од партизана и 11 од четника.
– 28 српских села у Општини Брчко: 1.440 погинулих, од којих 676 од окупатора, 667 од партизана и 97 од четника.
Укупно од партизана: 2.102.
Пописано је око 90 посто жртава. Преко 90 пописаних убијено је ван борбе.
Извор: Миленко Максимовић, Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине, “Штампа“, Добој, 202, стране 407-488.

4. Општина Бијељина – 158 имена цивила убијених од партизана.Извор: Мр Мирко Бабић, Симо Јовановић Џелић, “Попис српских жртава и прилози за историју“, друга књига. “Просвета“, Бијељина, 2001. Немам прву књигу, у другој је додато 28 имена накнадно сазнатих за села пописана у првој књизи.

5. Билећки срез – 596 имена, сви убијени ван борбе.
За овај срез постоји готово комплетан списак, и то:
Партизани убили: 596
Усташе (и хрватске и муслиманске): 189
Четници: 83
Немци: 51
Италијани 8 .
Извор: “Билећа кроз ратове и догађаје“ Бранка Џелетовића.
Цитат, од једног читаоца: “Другог октобра 1944. „ослободиоци“ су стријељали у Билећи 276 цивила! Не бораца, него цивила! Убили су пекаара Бајића и његову породицу (жену и кћерку) јер су пекли хљеб четничкој банди, стријељали доктора Владимира Руса и његовог сина јер су лијечили четничку баду, побили рањенике у болници, чак су убијали и у цркви!“
Постоји и списак од 646 погинулих или убијених четника Билећке бригаде (“Билећки четници“, “Погледи“, Крагујевац, 2002).

6. Требиње – око 300 имена.
Извор: Јоле М. Мерћеп, Јовица Вукасовић, “Жртве комунистичког терора у требињском крају“, друго измењено и допуњено издање, Београд, 2008.

6. Општина Рудо – 190 имена убијених ван борбе само од 28. октобра до 7. децембра 1943, од стране партизанске 2. пролерерске и 5. крајишке дивизије.
Извор: V. Perović, “Komentar Genosida” knj.1, Sv. 1; str. 55-56.
Други извор: историчар Предраг Остојић из Рудог. Потврђује наводе из књиге и наводи карактеристичне примере:
1) Илић Војислава, чиновник поште из Прибоја, стара 20 година, ћерка среског начелника Милована Илића, убијена у Рудом од стране партизана. Њен леш унакажен. Руке избодене и исечене, бутина десне ноге расечена до кости, од колена до бедара, десно око извађено, обе дојке прободене, лобања размрскана.
2) Јовановић Деса, ученица 6. разреда гимназије, стара 18 година, ћерка управника поште из Прибоја, одведена кад и Војислава Илић. Њен леш, поред огромних модрица по телу, има просек испод леве дојке и преломљену десну руку.
3) Игњат Качар, хотелијер, стар 50 година; његов леш нађен у седећем ставу, руке везане налеђима. Десно ухо одсечено, кожа опарена врућом водом, коса почупана, сви зуби повађенич дотучен неким тупим оруђем.
4) Владимир Оташевић, сељак из Прибојске Бање, стар 50 година. Његов леш нађен у лежећем ставу, лицем окренут земљи, са свезаним рукама на леђима, размрскане лобање тупим оруђем.
5) Рајко Несторовић, судски писар из Прибоја, стар 25 година. Његов леш нађен у седећем ставу, са свезаним ногама и рукама., по целом телу испробадан камом, зуби повађени…”

7. Колашински срез – 1.112 имена убијених од комуниста од 1941. до 1948. године. Око 90 посто је убијено ван борбе, великим делом у Словенији после рата.
Извор: Предраг Шћепановић, Момчило Кљајић, “Читуља убијених од комуниста у Срезу колашинском 1941-1948“, Светигора, Колашин-Цетиње 1998.

8. Општина Беране – 1.001 убијен од комуниста ван борбе (као и 327 у борби и 27 од рана и болести).
Од 1.001 убијених ван борбе, убијено је:
– 608 у Словенији,
– 281 у Црној Гори као заробљеници,
– 45, на разне начине, у збегу, итд,
– 8, као рањеници,
– 25, заклано,
– 8, заједничком акцијом партизана и муслиманске милиције,
– 25, нестали, непознато.
По занимањима:
– 119, ђаци, деца, студентои,
– 32, правници и судије,
– 59, официри и подофицири,
– 49, жандарми и војни наредници,
– 82, учитељи и професори,
-15, финанси,
– 6, свештеници и богослови,
– 2, лекари,
– 991, сељаци и остала занимања.
Извор: Бранко Глоговац, “Безгробна војска Васојевића“, Београд, 1996.

9. Граховско, Бањанско, Вучедолско и Рудинско племе – 582 имена, око 80 посто убијених ван борбе, већином у Словенији.
Извор: Драго Филиповић Кешељевић, “Злочин и злочинци“, “Огледало“, Подгорица – Грахово, 1998.

10. Грбаљ, Маина, Будва, Побор и Паштровићи – 80 имена убијених 24. и 25. новембра 1944. у овом крају (уписана на спомен.костурницу 1992) и 310 имена страдалих од повлачења крајем 1944. до пролећа 1945. у Словенији, где је највећи део и убијен.
Извор: Драган Барјактаревић, “Злочин без казне“, “Нова Србоја“, Београд, 1994.

11. Острво Крк – 55 имена.Пошто је списак условно речено мали, преносим у целости, из једног необјављеног рада:

Дјеломичан (привремени) попис југословенских родољуба отока Крка, убијених злочиначком руком 1943. – 1945.
Дон Гршковић Јеролим (Јерко), римокатолички свећеник и гимназијски професор, глагољаш, филолог , политичар Демократске странке, духовни пастир Равногорског одреда отока Крка у склопу 503. корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО); рођен у Врбнику 1889. г., убијен од комуниста код Грижана (Цриквеница) 1943. Господ му је дао да са свог задњег животног пута, са стратишта, види родни Врбник !
Болонић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Бон Луцијан, пекар из Александрова (Пунат), убијен од комуниста 1943.
Брусић Фрањо, димњачар, убијен од комуниста 1943.
Брусић Клеменс, чиновник, убијен од комуниста 1943.
Гулин др. …, убијен од комуниста 1943.
Харбић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Јурина Никола, трговац, староста Соколског друштва, убијен од комуниста после мучења у Дрежници у ноћи 9./10. октобар 1943.
Карабаић Иван, зидар, убијен од комуниста 1943.
Карабаић Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1945.
Карабаић Јосип, убијен од комуниста 1945.
Карабаић Осип, радник, убијен од комуниста 1943.
Карабаић Петар, студент, убијен од комуниста 1943.
Краљић Крешимир, из Крка, одведен из Александрова и убијен од комуниста у Дрежници у ноћи 9./10. октобар 1943.
Лолић…, из Башке, убијен од комуниста у Грижанама 1943. г.
Лужина Никола, убијен од комуниста 1943.
Марачић Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Марачић Валентин, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Мицулинић Силвио, младић, мучен од комуниста, изнакажен, бачен у јаму код Локава у Горском Котару 1943. г.
Миховилић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Мраковчић…, убијен од комуниста 1943.
Мужина…, убијен од комуниста 1943.
Накарада Данило, земљорадник, до рата жандарм у Александрову, родом из Лчког Петровог Села; од стране сина Славка и групе скојеваца намамљен у свој виноград у Александрову и ту масакриран камењен и тупим предметима, септембра 1943.
Орлић Франо, бродоградитељ, убијен од комуниста 1945.
Орлић Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Орлић Иван, студент, убијен од комуниста 1945.
Орлић М. Иван, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Орлић Јустин – Јушто, зидар из Александрова, убијен од комуниста 1943.
Орлић Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Орлић Никола – Ладић, морнар, убијен од комуниста 1943.
Орлић П. Никола, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Петрис…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Полонијо Антон, земљорадник из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Полонијо Мартин, земљорадник из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Спарожић…, убијен од комуниста 1943.
Стањек-Станић др. Владимир, љекар, рођен у Пули 1879., убијен од комуниста у Дрежници у ноћи 9./10. октобар 1943. Родом Чех, панслависта и југословенски националиста, један од главних организатора ЈУРЕПО на Крку. Истакнути антифашиста, финансијски је помагао чак и партизане на Крку.
Шустер Алтео, организатор ЈУРЕПО на Крку, убијен од комуниста после повратка са састанка код Драже Михаиловиће, коме је однео Резолуцију југословенских националиста отока Крка, донесену у Александрову 23.6. 1943.; у тој резолуцији се тражило кажњавање усташких злочинаца а после рата прикључење отока Крка Србији
Шустер Антун, рез. поручник, са Сушака родом, брат Алтеов. Умро херојском смрћу, септембра 1943., бачен у море од комуниста са брода »Буон Падре«, са групом од 40 припадника ЈВуО којима су распорене утробе и напуњене камењем
Тринајстић Петар, машиниста, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Валковић…, убијен од комуниста 1943.
Воларић…, из Врбника, убијен од комуниста 1943.
Вранић Крешимир, капетан бојног брода, члан штаба 503. корпуса ЈВуО, бачен у јаму код Грижана септембра 1943.
Жиц Антон, земљорадник, убијен од комуниста 1945.
Жиц Антон – Дунижарић, земљорадник из Александрова, убијен од комуниста 1943.
Жиц Антун – Мичетић, убијен од комуниста 1943.
Жиц Филка, сестра Миливоја, Антуна и Владе, убијена од комуниста 1945.
Жиц Фрањо, предузимач из Александрова, брат Филке, Миливоја Антуна и Владе, убијен од комуниста 1943.
Жиц Гаетано, шофер, из Александрова, убијен од комуниста на Бишеву 1. 10. 1943.
Жиц Миливој, из Александрова (Пунта), главни организатор јединица ЈУРЕПО на Крку, убијен од комуниста на отоку Бишеву, 1.10. 1943.
Жиц Никола, ковач, убијен од комуниста 1943.
Жиц Петар, машинист на броду, убијен од комуниста 1943.
Жиц Петар – Мичетић, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Жиц Шимунов Станко, земљорадник, убијен од комуниста 1943.
Жиц Владе, радник из Александрова, убијен од комуниста 1943.
Жиц Владимир, рибар, убијен од комуниста 1943.
Овај попис, сачињен јуна 2012. г. је привремен и непотпун .

Напомена: ЈУРЕПО = Југословенски револуционарни покрет.

Милослав Самарџић

Извор: ПОГЛЕДИ