SPC Vatikanu: A koga je iz Drugog svetskog rata srpska crkva proglasila svecem

Stradali mitropolit dabrobosanski Petar, iguman fruškogorski Rafailo Šišatovački, sveštenik Damjan Grahovski ili episkop gornjokarlovački Sava samo su neki od sveštenomučenika koji su se našli u kalendaru SPC

Od nešto više od stotinu svetih, svetitelja, ispovednika, prepodobnih, mučenika i sveštenomučenika koji su kanonizovani za osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, gotovo trećina je postradala za vreme NDH i od strane ustaša.

Tadašnji mitropolit dabrobosanski Petar stradao je nakon što je početkom maja 1941. ustaški poverenik za Bosnu i rimokatolički župnik sarajevski Božidar Bral naložio da istog dana pošto je ćirilica stavljena van zakona u NDH, naredi svojim sveštenicima i crkvenim opštinama da više ne pišu ćirilicom i da pečate zamene latinicom. Pošto je to odbio, kao i da drži blagodarenje za Antu Pavelića, 12. maja su po mitropolita došli ustaški policijski agenti i nakon saslušanja u „ravnateljstvu“ odveli ga u opšti zatvor Beledija. Posle pet dana prebačen je u zatvor Kerestinec kod Samobora, gde mu je skinuta mantija i gde je mučen i maltretiran. Iz Kerestinca je posle nepunih mesec dana sproveden u zloglasni ustaški logor Gospić, gde mu se gubi svaki trag. U kalendaru SPC on se praznuje 17. septembra.

Do danas se ne zna ni za grobno mesto igumana fruškogorskog manastira Šišatovac, sveštenomučenika Rafaila Šišatovačkog. Njega su ustaše iz manastira odvele 25. avgusta 1941. godine. Od posledica mučenja preminuo je devet dana kasnije, 3. septembra, ali se ni danas ne zna gde je sahranjen.

Vladika banjalučki Platon početak Drugog svjetskog rata dočekao je u gradu na Vrbasu. Pošto je odbio naredbu ustaških vlasti na napusti Banjaluku, ustaše su ga uhapsile 5. maja 1941. godine i zajedno sa protom Dušanom Subotićem, tadašnjim arhijerejskim namjesnikom Bosanske Gradiške, odvele izvan Banjaluke, ubile i bacile u rijeku Vrbanju. Sveštenomučenik banjalučki Platon obilježava se 5. maja.

Sveti mučenik jasenovački Vukašin u kalendaru SPC se obilježava 29. maja. Nažalost, retki su vernici koji znaju o kome je reč. Sveti mučenik Vukašin je Vukašin Mandrapa iz hercegovačkog sela Klepci, starac kome je ustaša u Jasenovcu 1943. godine ponudio život ako naglas vikne „Živio Ante Pavelić“, na što mu je on uzvratio sa pomenutih časova istorije čuvenim „Samo ti, sinko, radi svoj posao“.

Branko Dobrosavljević je bio pravoslavni paroh u Veljunu pored Vojnića. Ustaša iz Veljuna Ivan Šajfor organizovao je hapšenje 500 Srba iz Veljuna, među njima i paroha Branka. Svi su pobijeni 7. maja 1941. kod Hrvatskog Blagaja u šumi „Kestenovac“, u događaju poznatom kao Veljunski pokolj. Sveštenomučenik Branko u kalendaru SPC obeležava sa 7. maja.

Paroh našički Georgije Bogić stradao je 17. juna 1941. godine, a za njegovu smrt najodgovorniji je katolički fratar Sidonije Šols. Paroha Georgija ustaše su tog dana po Šolsovom nalogu odvele u selo Martin kod Našica. Njegov leš je na mjestu stradanja stajao dva dana, posle čega su ga Cigani po ustaškoj naredbi odvezli i sahranili na groblju u Breziku. Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila sveštenomučenikom i njegov dan se obeležava 17. juna.

Damjan Grahovski na početku Drugog svetskog rata bio je sveštenik u Bosanskom Grahovu koje su okupirale italijanske vojne jedinice. Krajem maja 1941. godine, Italijani su se povukli i zamijenile su ih ustaše koje su 14. juna počele da hapse viđenije Srbe iz tog kraja. Među njima je bio i sveštenik Damjan koji je prvo odveden u prostorije suda u Bosanskom Grahovu, odatle u Knin, a potom u logor u Gospiću. Iz logora u Gospiću odveden je u Jadovno, gde je bačen u jamu. Proglašen je sveštenomučenikom i njegov spomen obeležava se 31. maja.

Dragutin Vasić bio je prvi mitropolit zagrebački duhovnog imena Dositej. Uhapšen je 7. maja 1941. godine i držan u policijskom zatvoru u Zagrebu. Pred kraj rata je preminuo od posledica mučenja i u kalendaru SPC se svetkuje 13. januara kao Ispovednik Dositej Zagrebački.

Episkop gornjokarlovački Sava, svetovnog imena Svetozar Trlajić, početkom Drugog svjetskog rata odbio je ponudu italijanskih okupacionih snaga da napusti svoju eparhiju i preseli se u Beograd. Uhapsile su ga ustaše 17. jula 1941. godine zajedno sa srpskim sveštenicima Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stojanovićem i Stanislavom Nasadilom, i utamničile u štalu ustaše Josipa Tomljenovića u Plaškom. Posle dvodnevnog mučenja, odvedeni su u Gospić i mučeni do sredine avgusta, kada su sa oko 2.000 Srba odvedeni na Velebit, gde su pobijeni i ne zna se za njihove posmrtne ostatke. Episkop Sava proglašen je sveštenomučenikom i u kalendaru SPC obeležava se 17. jula.

Svi nabrojani, od mitropolita dabrobosanskog Petra do episkopa gornjokarlovačkog Save, samo su neki od više od 30 kanonizovanih sveštenika i velikodostojnika SPC stradalih za vreme NDH.

(Nedeljnik)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Ubistvo mitropolita i tri episkopa | Jadovno 1941.

Na meti je bio i sam Bog | Jadovno 1941.

Stepinac na pogrešnoj strani istorije | Jadovno 1941.

(Ne)sveti zločinac | Jadovno 1941.