fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СПЦ у процесу канонизације Степинца?

Степинац благосиља усташе

 

Степинац благосиља усташе

Добро jе што можемо да се сетимо патриjарха коjим смо били благословени током тешких деведесетих година прошлог века и коjи jе са Трона Светог Саве задржавао броjна зла коjа су претила српском народу. Не мислим овде само на претње споља већ пре свега на оне унутар Србиjе. Његова Светост патриjарх српски господин Павле ниjе дозвољавао епископима да постану слуге новог светског поретка (пакта САД и Ватикана из 1982. године). Зато се и чекао његов наследник. Након упокоjења патриjарха Павла, цркве и храмови СПЦ-а су убрзо „окићени“ ценовницима, екуменизам и реформе су избили у први план, антилитиjе су почеле да се толеришу, као и издаjа Косова и Метохиjе, док су представници СПЦ-а у РРА[i]одобрили низ изопачених ТВ канала тако да данашња омладина може, у ударном термину да „ужива“ у све већем и крвавиjем насиљу и порнографиjи. У институциjи чиjи званичници (част малоброjним изузецима) ћуте о издаjи Јужне српске покраjине, све jе могуће, па и „прање“ Алоjзиjа Степинца. За њега нећемо рећи да jе био усташки надбискуп, jер jе припадао злочиначкоj организациjи коjа jе створила усташе те jе самим тим много гора од њих – Ватикану. Међутим оно што изненађуjе, jесте jавна подршка коjу jе Степинац добио од израелског ђака – епископа Ћулибрка. Кренимо редом.

Папа Фрања „лично уверен у светост кардинала Алоjзиjа Степинца, загребачког надбискупа у НДХ“ jе направио jедан „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историjи” те jе позвао Српску православну цркву на диjалог о овом хрватском кардиналу и успостављању заjедничке комисjе. Да не буде забуне кардинал Бозанић jе обjашњаваjући позициjу римског папе поjаснио „да неће бити никакве ревизиjе процеса, у коjем jе 1998. године Степинац већ проглашен блаженим“. Писмо папе Фрање коjим се СПЦ позива на формирање комисиjе о Степинцу, донео jе у Београд кардинал Курт Кох, председник Папског већа за jединство хришћана, краjем маjа. Истог месеца, неочекивано брзо, Свети архиjереjски Сабор СПЦ доноси одлуку да прихвати понуђени „екуменистички“ диjалог са Католичком црквом и оснуjе посебну комисиjу за разговоре са Хрватском бискупском конференциjом. СПЦ jе за шефа комисиjе о како сама наводи „контроверзном кардиналу“ именовала владику Порфириjа, бившег председника Савета РРА и садашњег митрополита загребачко-љубљанског[ii], те „човека диjалога у Загребу“ како га представљаjу проамеричка jавна гласила.

Дакле да сумирамо, СПЦ jе експресно прихватила екуменистички позив папе „лично увереног у светост Степинца“ и именовала комисиjу за расправу о хрватском надбискупу геноцида, коjа неће моћи да утиче на ревизиjу процеса у коjем jе први свештеник НДХ проглашен за блаженог, и коjи ће довести до његове канонизациjе. За представнике СПЦ, Степинац више ниjе злочинац већ jе постао „контроверзан“. Исто тако Српска православна црква прихватаjући позив папе, даjе легитимитет процесу проглашења Степинца за свеца. Владика Порфириjе у овом подухвату треба да изиграва икебану. Показао се веома добро у РРА па ће и овде бити толерантан. На краjу цео диjалог ће учинити да СПЦ буде ближа Ватикану тj. Католичкоj цркви и „непогрешивом“ папи.

Сад се вратимо епископу Ћулибрку коjи отворено тврди да Степинац ниjе одговоран за геноцид над Србима и коjи као што ћемо видети помаже Хрватима да смање броj побиjених Срба у Јасеновцу. Ваља подсетити да jе Ћулибрк, jош 2003. године отишао у Израел на постдипломске студиjе jевреjске културе „коjе су у суштини имале тежиште на Јасеновцу и питању страдања у Другом светском рату.“[iii] Да ли у Израелу знаjу боље од нас шта се дешавало у Јасеновцу? Ево шта су га научили тамо. Ћулибрк похваљуjе отпор коjи jе Степинац пружио, пазите сад – комунистима као пресудан за његову канонизациjу. „Мислим да ћемо сви ми морати добрано одвагнути сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то jе да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу представљати полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и опћенито пред комунистима jе он показао храброст и несумњиво jе да jе таj елемент исповjедништва пресудан у процесу беатификациjе и канонизациjе.“[iv] Ћулибрка затим нека неописива сила тера да у исти кош стави патриjарха Павла и Степинца. „Но, ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942., а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили сљедеће, 1943. године.“ Иако постоjе документи коjи недвосмислено доказуjу да jе Степинац подржавао НДХ, тражио да се њено траjање продужи и након Другог светског рата, те да jе одговоран за убиства, покатоличавање и истребљење Срба, Ћулибрк га ставља у раван са патриjархом Павлом. Одмах након тога, оваj бивши рок критичар напада аутора књиге Надбискуп геноцида: „Код нас се питање улоге католичког свећенства у Другом свjетском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумиjевања његова опћег оквира: нпр. сви знаjу за књигу Марка Ривеллиjа о Степинцу, али jе риjетко тко читао такођер код нас обjављену Ривелиjеву књигу о Ватикану у Другом свjетском рату – и притом треба рећи да Ривелли сигурно ниjе врхунски стручњак…“.[v] Шта то смета Ћулибрку код Ривелиjа? Можда следеће: У Оточцу 2. маjа 1941. године 331 Србин присиљен jе да ископа  огроман jарак да би потом били убиjени секирама. Међу жртвама се налазио и православни поп Бранко Добросављевић. Међу убицама jе био и фратар Јован Поповић.[vi] Фратар Мирослав Филиповић Маjсторовић “фра Сатана”  био jе заповедник jедне бригаде Павелићевог тjелесног здруга коjа jе октобра 1941. у подручjу између Бања Луке и Мотике масакрирала 4800 Срба. Фратар jе убио ножем дечака Ђуру Гламочанина при чему jе урлао: ”Ја претварам Ђавола у име Бога, слиjедите моj пример!”.[vii]

Фрањевац Сидоjе Шолц jе организовао насилна покатоличавања у: Маклошевцу, Зољанима, Лисинама, Лондзици, Границама, Поjелићима, Партинцима, Ченкову, Кучанцима, Чеглину, Нашицама, Слатини, Сарвашу, Вуковцу, Беленицама те у свим другим средиштима Нашица и Славонске Пожеге. По сведочењу Петра Ковачевића учитеља из Паленица Срби су се покатоличавали “под утицаjем страха”, а фратар Шолц jе “наредио убиство нашег попа Ђорђа Бабића коjи jе страшно мучен.”[viii] Усташка диктатура, владиним декретом бр. 11689 од jуна 1941, успоставља у Загребу посебан верски одсек задужен за покатоличавање на чиjем челу се налазио фратар Дионис Јуричевић.[ix] У присилном покатоличавању учествуjу хрватски свештеници: Михаило Кузманић, Силвиjе Франковић, Божидар Брало, Фрањо Херман, Аугустин Јуретић, Никола Борић, Јанко Калаj итд.[x] Све то уз благослов надбискупа Степинца, коjи jе 17. новембра 1941. образовао одбор за “конверзиjу грко-источњака” (3. jула 1998. Папа Јован Павле II jе прогласио Степинца блаженим – ступањ до свеца). Ово jе само делић клера коjи jе учествовао у геноциду над Србима. 1941. године 21. маjа у Книну фратар Вjекослав Шимић обраћа се команданту италиjанске дивизиjе “Сасари”: “Хоћу да побиjем све Србе у што краћем року.”[xi] Бискупи своjе извештаjе о покатоличавању Срба шаљу министарству наобразбе и богоштовања НДХ, као одговор на циркуларно писмо тог министарства, бр. 42678-Б-1941.[xii] У НДХ на jавна места, продавнице, превозна средства се стављаjу натписи: “Забрањено Србима, Жидовима, Циганима и псима.”[xiii] О томе какви су били покољи над Србима под Павелићем и Степинцем говорио jе и Првослав Гризогоно: ”Треба отићи у Азиjу у доба Тамерлана или Џингис кана, или у племенску Африку жедну крви да би се нашло нешто слично.”.[xiv] Да би се опрао Степинац, сведоци његових злочина као и они коjи су писали о њима мораjу да се омаловаже и понизе.

У интервjу проамеричком „Времену“ коjе га jе прогласило „личношћу године“ Ћулибрк jе jош пре две године такође бранио Степинца. Он jе чак и оспорио цифру од 700 хиљада побиjених Срба у Јасеновцу. О Степинцу каже: „Степинац jе писао Андриjи Артуковићу 1941. године, у тренутку када jе Јадовно већ оперисало, молећи га ‘да се ове мjере против Јевреjа и Срба спроводе са поштовањем људског достоjанства’. И то у тренутку када су већ хиљаде људи на наjзвjерскиjи начин биле уморене и када се тачно знало шта значе те ‘мjере’. Иво Голдштаjн jе тврдио, а jа се слажем с њим, да та реченица савршено описуjе парадокс у коме jе живио Степинац.“.[xv] Иво Голдштаjн на коjег се позива Ћулибрк тврди да jе у Јасеновцу убиjено од 80 до 100 хиљада Срба.[xvi] Он jе председник jевреjске верске заjеднице „Beth Israel“ са седиштем у Загребу. Активан jе у политичком и културном животу Хрватске а као интелектуалац био jе близак Стjепану Месићу чиjи се стриц борио против Руса под Стаљинградом. О броjу убиjених Срба у наjвећем стратишту НДХ Ћулибрк, коjи се налази на челу саборског Одбора за Јасеновац каже: „Не заборавите да се распон у процjенама броjа жртава Јасеновца креће од милион и сто хиљада, што jе дао Радомир Булатовић, до двиjе и по хиљаде, што jе дала комисиjа Хрватског сабора. То jе неморално. Оно што имамо сигурно за Јасеновац jесте броj имена убиjених до кога jе дошао Музеj жртава геноцида и коjих сада има око деведесет хиљада. Наравно, броj жртава Јасеновца jе много већи, али ово jе оно што имамо као сигурно.“.[xvii] Тако хрватски сабор се узима као извор! Како jе то могуће када подршка геноциду над Србима управо долази са тог места? Поред тога смањивање броjа жртва ниjе неморално већ подршка злочину. Да би се сложио са Голдштаjном, Ћулибрк заборавља да помене велики броj докумената (немачких, jевреjских и српских) коjи говоре о томе да jе броj побиjених Срба у Јасеновцу много већи[xviii]. Још већи ужас изазива чињеница да Ћулибрк ћути о чињеници да jе НДХ jедина држава на свету коjа jе имала конц-логоре за децу. Такође не наглашава свирепост убица коjа у свету ниjе забележена и над коjом су се чак и Немци згражавали. Да ли због тога што то не иде у прилог његовим учитељима? Он не проговара ни о уништавању доказа о побиjеним Србима у НДХ. То jе рађено одмах након Другог светског рата, а таj прљав посао jе обављао и Иван Стево Краjачић (агент ЦИА). Исто тако, 2003. године jе уништена наjвећа изложба о геноциду над Србима, у парохиjском дому у Врању, а њен аутор Боjана Исаковић jе jедва преживела напад у Београду.[xix] Дуга рука злочинаца гледа да елиминише сваког ко прикупља доказе о геноциду над Србима. Све у свему, Голдштаjнова и Ћулибркова броjка од 90 хиљада побиjених Срба у Јасеновцу jе наjближа Туђмановоj цифри од 30 хиљада убиjених. Да подсетимо само да jе Туђман уз помоћ САД, Ватикана и НАТО пакта извршио Павелићев тестамент. Али умало да заборавимо, за Ћулибрка све ово нису значаjни историчари. Зато га позивамо да прочита књиге Милорада Екмечића „Срби на историjском раскршћу“ и „Дуго кретање између клања и орања“ као и дело Драгољуба Живоjиновића „Ватикан, Католичка црква и jугословенска власт 1941. -1958.“. Ако му не сметаjу српски извори, jер наjчешће помиње стране. Има их наравно jош, али за почетак ће му ове три бити сасвим довољне да се суочи са необоривим доказима према коjима jе Степинац био злочинац одговоран за масовна убиjања и покатоличавања Срба.

Пише: АЛЕКСИЋ Борис

 

[i] Републичка радио-дифузна агенциjа.

[ii] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sta-SPC-misli-o-svetosti-Stepinca.sr.html

[iii] http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1091990

[iv] За ову прилику jе изабрана прикладниjа хрватска верзиjа Ћулибрковог интервjуа.

[v] http://www.jutarnji.hr/vladika-jovan-culibrk-porucio-srbima–svi-cemo-morati-dobro-odvagnuti-svaku-rijec-u-pogledu-alojzija-stepinca-/1406051/

[vi] Надбискуп геноцида, Марко Аурелио Ривели, Јасен, Никшић 1999., стр. 59.

[vii] Исто, стр. 97.

[viii] Исто стр. 141.

[ix] Исто стр. 142.

[x] Исто.

[xi] Исто, стр. 144.

[xii] Исто.

[xiii] Up. E. Paris, Genocide in Croatie satellite 1941-1945, Pariz 1960, str. 107

[xiv] Ривели исто, стр. 124.

[xv] http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1091990

[xvi] https://www.jadovno.com/jasenovac/articles/nisu-svi-zlocini-isti.html#.Ve290SsYO9k

[xvii] Исто.

[xviii] Види: http://www.krajinaforce.com/jasenovac.html

[xix] Види „Сведок“ од 26.03.2004. године.

Извор: Фонд Стратешке Културе

 

Везане виjести:

Отворено писмо Његовом Преосвештенству епископу славонском г. Јовану

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Папа лови српске душе

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …

Владика Јован и министар Вулин на Јадовну 29. jуна 2014. у …

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте …

Реаговање Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу на …

VLADIKA JOVAN ĆULIBRK PORUČIO SRBIMA ‘Svi ćemo …

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: