СОКОЛСКО УЧЕШЋЕ У ОБЕЛЕЖАВАЊУ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу ВИ покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (1)Том приликом извршен је поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација  Соколства у којој се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвованости, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију  Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт …”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (2) Поводом одржавања соколског слета у Скопљу 5 и 6. септембра 1928. редакција часописа „Српско Косово” из  Скопља истакла је да су соколи били лепо дочекани и срдачно поздрављени, како у  Скопљу, тако и на Косову, и да су оданде понели најлепше утиске. У часопису је истакнуто : „Нама је драго да све корпорације, које долазе до  Скопља, одлазе на Косово, где одају поштовање нашим палим јунацима на пољу Косову, а међутим има неких изрода, који веле : „Море, како Косово, оно ми је живот упропастило. Нећу више да га чујем”. Док свест ових других иде тако далеко, да их вуче до Косова, на коме истина ништа нема, али је ту Историја, која неда ништа да се заборави.” (

Соколске жупе Скопље и Цетиње организовале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Према програму учесници ходочашћа су требали да се сакупе 27 јуна 1939. у Скопљу. Рано ујутро на Видовдан требали су да специјалним возом отпутују до станице Обилић одакле би до споменика ишли пешке. Соколска друштва Приштина и Вучитрн решила су да организују штафетну трку од Самодреже и Грачанице до споменика. Соколска чета друштва Приштина и Самодрежа требала су да изведу своје вежбе, и биле би приказане народне игре сеоских чета Побужје, Степаново и Смоквица – Русалије. (4)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Прослава би остала само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с  воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд.

Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. Прослава је одржана пред спомеником. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола.  У име цркве први се обратио епископ Емилијан као рођени Косовац. После њега говорио је представник Католичке цркве. Затим министар војске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио је председник удружења Михајло Кијаметовић. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима.

Министарство пошта и телеграфа издало је посебну дозволу да се извуче специјална телефонска линија на Косово поље, тако да је прослава преношена преко радија. Положено је 100 венаца из целе Југославије.  После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу јужно-србијанске народне игре, Русалије итд. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. Приређен је свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило је коњске трке, војна музика је свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини је увече организован ватромет. Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (5) У незавршеном дугометражном филму „Косовски бој” Михајло А. Поповић (Коста Новаковић филм) снимио је долазак соколске штафете која је носила пламен упаљен за време јутарње литургије у манастиру Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и дефиле сокола у паради витешких организација. (6) Министарство финансија је за Видовданску прославу 1939. одобрило 250.000 динара. Кости Новаковићу је за снимање филма дато 25.000 динара. Уз председника Удружења Косоваца учитеља Михајла Кијаметовића из Приштине, били су секретар друштва Будимир Орловић из Вучитрна и благајник др Александар Никић. (7)

Соколска жупа Цетиње везала је 1940. два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом  косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. (8)

Соколи су учествовали у обележавањима догађаја значајних за српски народ, од којих је најзначајнији било обележавање 550-годишњице Косовске битке 1939.Приликом ВИ покрајинског слета 1928. у Скопљу извршен је поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928. Соколске жупе Скопље и Цетиње Савеза Сокола Краљевине Југославије организовале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Соколска жупа Цетиње издала је књигу „Духом  косовског соколства” 1940. За соколе је косовски завет био и остао основа српске духовности.

Пише: Саша Недељковић члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
2. „Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;
3. „Слет сокола у Скопљу и на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 15. септембра 1928, бр. 18, стр. 15;
4. Вл.П.С, „Видовдански поход соколства на Косову”,  „Соколски гласник“, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 4;
5. 5.      „Соколске свечаности у Југославији”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико није био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77;
6. 6.      Дејан Косановић, „Филмска снимања на Косову до 1945 године“,  „Нови Филмограф”, Београд,  2009/2009, бр. 5/6, год.3/4,стр. 61;
7. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико није био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 76;
8. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;

Везане вијести:

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА …

Соколи у борби против клерикализма у Западној Херцеговини …

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Јадовно 1941.

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА – Јадовно 1941.

недељковић: национални рад сокола од обнове 1992. до 2012.

Недељковић: Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине …

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ – Јадовно 1941.