СОКОЛСКЕ ЈЕДРИЛИЦЕ

Старо Саjмиште

Савез Сокола jе у међуратном периоду сарађивао са Аеро-клубом “Наша Крила”. Соколско друштво jе 12. jуна 1932. приређивало Јавни час у Буљкесу, срез Бачко–Паланачки, на коjи су позвали и Аеро–Клуб. Пилоти Аеро–Клуба Божа Пиберник и Бата Брунсвик су са авионом Fizir–Valter учествовали на Јавноj вежби (1) У Београду jе деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва “Руски соко”. Одсек jе радио од 2.jуна 1935. и звао се “Капетан Нестеров”. Једриличарска секциjа jе 1935. имала 25 чланова. (2) По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославиjе увео jе jедриличарство (безмоторно) у своj систем телесног васпитања. На jедномесечни течаj Аеро Клуба Соколска жупа Сараjево упутила jе 1938.  5 сокола-течаjаца. Течаjци су положили испите “А” и “Б” а преостало им jе да положе испит “Ц” да би могли похађати пилотски течаj. . Жупа jе припремала организовање jедриличарског течаjа за чланове своjе жупе. Покренула jе акциjу за набавку сопствених jедрилица. Набавила jе 100 брошура “Плави спорт” и упутила свим друштвима на читање. Жупа Сараjево jе међу своjим jединицама расписала конкурс за наjбољи рад о ваздушном jедриличарству, на основу студиjе “Плави спорт”. Награде су биле 1. бесплатно jедномесечно летовање у соколскоj колониjи; 2 и 3 бесплатан приjем на курс за ваздушно jедрење. У чланку у  „Соколском гласнику“ истиче се нада да ће, ако бог да до ступања на престо краља Петра II 1941, бити велики броj сокола-пилота способних за одбрану земље.(3) Начелништво Савеза СКЈ. основало jе при свом стручном одбору секциjу за jедриличарство. На челу секциjе био jе Селимир Радовановић. Жупе су основале jедриличарске одсеке. Соколска жупа Београд увела jе 1939. jедриличарски одсек (4). Соколска друштва су оснивала своjе jедриличарске секциjе (Београд-Матица, Београд I, Београд III). Соколски течаj за падобранство Жупе Београд од 26. jуна до 26. августа 1940. окупио jе 250 нараштаjаца. Течаj jе припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразиjама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука jе вршена на падобранском торњу на Старом Саjмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (5). Компаниjа Шкода подигла jе за Аероклуб 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био jе наjвиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара (6). У Београду jе одржано заседање пленума Савезне управе у свечаноj дворани Савеза Сокола 9 jуна 1940.  После седнице Савезне управе, пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљуjући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому jе била присутна и jедна група из четничке организациjе, па су сви пратили спуштање наших падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на саjмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, са савезним начелником Иваном Ковачем на челу.  После су пошли у просториjе Аеро-клуба у Београду где су били дочекани од председника инг. Т. Сондермаjера и осталих чланова управе Аеро-клуба. Сондермаjер jе у свом говору истакао важност авиjациjе  за одбрану земље и позвао да пораде на томе да се што већи броj сокола приjави у авиjациjу. Капетан Долањски, стари соколски радник, одржао jе предавање о падобранцима, а поручник Вуковић предавање о одбрани од падобранаца. Др. Белаjчић jе захвалио председништву Аеро-клуба и предавачима, на указаноj пажњи, и обећао да ће соколи развити што живљу пропаганду у своjим редовима за jачање авиjациjе. (7) У чланку „Соколство за чување нашег неба“ штампаном у „Соколском гласнику“ од 12 априла 1940. наводи се: „Савез Сокола К. Ј. jе упутио окружницу свима соколским жупама, друштвима и четама, у коjоj их, у вези са прогласом Краљевског Аеро–клуба „Наша крила“, позива да се сва омладина одазове на оваj апел за наjплеменитиjу службу свом Краљу и отаџбини. Нека управе упуте омладину, коjа жели да се сврста међу чуваре нашег неба, како да изврши приjаву за школу. „Очекуjемо да ће наше jединице схватити важност овог апела и све предузети да се соколство достоjно одужи и овоj дужности!“ (8). Приказивањем филмова о ваздухопловству у соколским домовима, соколи су се трудили да заинтересуjу омладину за jедриличарске школе Аероклуба. Аеро клуб “Наша Крила” уступао jе своjе филмове о ваздухопловству соколским друштвима. Соколска друштва у Београду добиjала су филмове у палати Аеро-клуба у Узун Мирковоj улици. У соколском друштву Београд III одржано jе предавање са филмом о jедриличарству у коме jе присуствовало око 120 слушалаца (9). Сви приjављени чланови сокола упућивани су преко лета у jедриличарске школе Аеро-клуба. (10).  Соколи су у сарадњи са осталим националним друштвима  тежили да се што више њихових чланова  добиjе воjну обуку.  Захваљуjући Аеро-клубу 30 младића, од коjих 22 члана сокола, учило jе у пилотскоj школи у Новом Саду од 15 маjа 1940. Командир школе био jе  капетан Марко Николачић. На курсу jе било пилота из свих краjева земље. Професиjе су им биле различите али су сви били  “jедна душа – jедна гуша”.  Боривоjе  Чотрић писао jе у „Соколском гласнику“ о соколима у пилотскоj школи. Може се рећи да jе то била соколска ескадрила. (11) Соколско друштво Земун-Матица jе заjедно са  Првом ватрогасном jедриличарском групом „Кондор” у Земуну прославила Празник Уjедињења 1940. Програм прославе састоjао се из соколске академиjе у Народном дому, свечане соколске седнице одржане у сали Народног дома краља Александра I и освећења триjу ваздушних jедрилица, на дечjем игралишту, испред Народног дома. Једрилицама су кумовали министар физичког васпитања народа Душан Пантић, председник градског поглаварства града Београда Јеврем Томић и командант ваздухопловства бригадни генерал Боривоj Мирковић. Приликом освећења кумови су одржали говоре. (12) 

Земун

Пилоти Миха Клавора, Сава Пољанец и Мато Дуковац били су пре Априлског рата чланови земунског соколског друштва. У Априлском рату и касниjе пилоти, чланови сокола борили су се против неприjатеља. Пилот Миха Клавора погинуо jе у борби са немачким ловцима изнад Београда. Сава Пољанец оборио jе два месершмита, а касниjе jе ратовао као партизан у Словениjи. После рата живео jе у Београду. Вежбач Мато Дуковац као пилот НДХ пребегао jе Совjетима и са њима ушао у Београд 1944. (13).Пилот Евгениjе Раданов, члан сокола, завршио jе Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду (извиђач навигатор). Ваздухопловну пилотску школу у Панчеву уписао jе 1. септембра 1939. У Априлском рату био jе ађутант и пилот у 64. ваздухопловноj групи на помоћном аеродрому Обилић код Приштине. Успео jе да избегне заробљавање и за време окупациjе живео jе у свом родном граду Панчеву. После ослобођења Панчева постављен jе од стране своjих бивших другова из Сокола, тада партизана, за команданта панчевачког аеродрома.  (14) Савез Сокола jе у међуратном периоду сарађивао са Аеро-клубом “Наша Крила”. По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославиjе увео jе jедрилице у своj систем телесног васпитања. Начелништво Савеза СКЈ. основало jе при свом стручном одбору секциjу за jедриличарство. Напори сокола били су усмерени да се што више омладине у соколским редовима приjави у jедриличарске школе Аеро-клуба.  Надали су се да ће до 1941. када jе краљ Петар II ступао на престо, бити велики броj сокола-пилота способних за одбрану земље.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене  :

1.  „Соколски jавни час у Буљкесу“, „Наша Крила“, Београд 16. VI. 1932, бр. 98, рубрика „Из покрета Аеро–Клуба“, стр. 3;
2. Владимир Лепоjевић, „Аеродром поред астрономске опсеваториjе”, „Зборник радова конференциjе “Развоj астрономиjе код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006,  Публ. Астр. Друш. “Руђер Бошковић”, бр. 7, 2007, 9-18, стр. 17;
3. 3.      „Ваздушно jедриличарство у Соколству Соколство на одбрани земље”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1938, бр. 39, стр. 2; 
4. „Годишњи извештаj за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, „Око соколово“, Београд, бр. 4,  стр. 15;
5. „Соколски живот“, „Око соколово“, Београд, 1940. бр. 7;
6. Душан Бабац, „Специjалне jединице jугословенске воjске у Априлском рату“, Београд, 2006, стр. 25;
7. „На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;
8.  „Соколство за чување нашег неба !“, „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 6;
9. „Годишњи извештаj за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“,Око соколово,  Београд, 1 април 1940, бр. 4, Год. IV,  стр. 24;

10.  „Једриличарска школа“,”Око соколово”, Београд, 1940, бр. 7, стр. 118;

11.  Боривоjе В. Чотрић, „Соколи у пилотскоj школи”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 5;

12.  И.Седлачек, „Освећење триjу ваздушних jедрилица у Земуну”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;

13.  Бранко Наjхолд, „Хроника земунског спорта“,Београд, 1989, стр. 41;

14.   Евгениj Раданов, „Успомене jедног летача“,Београд 1995, стр. 19, 44;

Везане виjести:

САВЕЗ СОКОЛА У НЕГОВАЊУ ТРАДИЦИЈА БОРБЕ ЗА …

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи – Jadovno 1941.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …