Соколска жупа Шибеник-Задар

После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник.

После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвена барјак који је даровала краљица Марија. Седми жупски слет одржан је 17. и 18. септембра 1927. у Биограду на мору. Осми жупски слет приређен је 25. и 26. августа 1928. у Дрнишу. Тог дана развило је дрнишко друштво нову заставу. Девети жупски слет  одржан је у Шибенику 15. и 16. јуна 1929. уз учествовање жупа Сушак-Ријека и жупе из Сплита. Године 1930. жупа је  имала 15 друштава и то : Бенковац, Бетина,  Биоград на мору, Дрниш, Филип-Јаков, Кистање, Книн, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко, Сиверић, Шибеник и Водице. Било је 1.379 чланова и 160 чланица, од којих 311 вежбача и 127 вежбачице. Било је 143 нараштајца и 84 нараштајке. Затим соколске деце 256 дечака и 139 девојчица. Све заједно учлањених 2.161. Своје соколске домове имала су друштва  Биоград на мору, Книн и Шибеник. Већина друштава је вежбала у приватним изнајмљеним просторијама. Друштва Бетина и Сиверић су градила своје домове. У 11 друштава основане су књижнице са 4.243 дела.У 5 друштава постојале су соколске музике, а у два тамбурашки зборови. (1)

У међуратном периоду на територији Хрватске био је запажен рад соколских друштава у Госпићу, Оточцу, Грачацу, Врховинама, Книну и Глини. Соколско друштво у Книну имало је соколски дом од 1922. и добијало је повремено једнократну помоћ од државе. Друштво је примило 1928. 2.000 динара за одржавање сале у којој су вежбали и ђаци книнске гимназије. (2)

Соколско друштво у Дрнишу било је привржено династији Карађорђевића. Соколске свечаности одржаване су на Дан Уједињења, за Светог Саву, за рођендан краља и на дан ослобођења Дрниша. Глумачка секција друштва давала је представе: „Лазарево васкрсење”, „Лажа и паралажа”, „Протекција”, Гогољеву „Женидбу” и „Ослобођење Дрниша” дрнишког аутора Милована Опаре. Као и пре Првог светског рата сваке године се ишло на Видовданске прославе на Косово код Книна. На Видовдан 1926. соколи из Дрниша су пред Лазарицом изводили гимнастичке вежбе, а дрнишка соколска музика је свирала корачнице. Фебруара 1924. основана је просвјетна секција друштва. За првог председника секције изабран је учитељ Никола Манојловић. У саставу просветне секције деловала је секција за научно-популарна предавања. (3)

Соколско друштво Бетина у жупи Шибеник-Задар, прослављало је сваке године Дан Уједињења. Свечаној седници 1932. присуствовало је сем чланова, нараштаја и деце, и много сељака. После подне приређена је поворка. Са заставама, певајући и кличући краљу, соколима и Југославији ишло је мноштво народа кроз окићено село, дочекивано свуда са весељем. Увече на свечаној академији, развила се свечаност у народно славље. Пространа дворана соколског дома била је пуна. Академија је отворена предавањем учитеља Калеба о значају уједињења. У програму су биле тачке : певање химне, декламација, два родољубива игроказа, вежбе деце,  нараштаја и чланова. Публици се допала “Соколска песма”, вежба подмладка са певањем. (4)   Соколи из Бетине учествовали су на приредбама околних соколских друштава. Соколско друштво Сукошан приредило је 11. септембра 1932. своју трећу јавну вежбу у  Сукошану код Задра. Јадранска пловидба је због великог интереса приредила тога дана излете у  Сукошан са 3 пароброда. Излетнике из Шибеника, Мандалине и Бетине довезли су бродови “Водице” и “Зрмања”, а излетнике  из Биограда, Ткона, Филипјакова и Пашмана брод “Козјак”. На прослави учествовале су соколске  јединице : Биоград, Шибеник, Мандалина,  Бетина,  Пашман, Филипјаков,  Преко, Бенковац, Новиград,  Ткон,  Бибиње, Дикло и Смилчић. Сва три брода дошла су у Сукошан у 11 часова, где је био приређен ванредан дочек.  На дочеку су биле чете Сукошан, Бибиње, Дикло и Смилчић, затим школска деца и остали мештани  Сукошана. Бродовима су стигле музике  из  Шибеника и  Биоград на мору. Бродовима “Водице” и “Зрмања” стигло је у Сукошан око 600 излетника, а бродом “Козјак”  око 500 излетника. После бурних поздрава формирана је поворка и упутила на сеоски трг, где је са балкона једне куће поздравио соколе и госте, начелник чете  Сукошан, Јосо Перичић. После њега говорили су др. Потурица, старешина Соколског друштва Шибеник; Милан Костић, заменик  старешине Соколског друштва Биоград; Кукољ, учитељ из Петрчана и народни посланик професор Јосип Антуновић. Јосип Антуновић пренео је поздрав бана др. Јаблановића, који је изразио жаљење што није могао присуствовати лично том слављу. После је поворка кренула на слетиште где се разишла. После подне у 3 сата почео је јавни наступ. Наступиле су све категорије друштва Биоград, чланови и чланице  Соколског друштва Шибеник,  чланови  друштва  Преко, подмладак чете Сукошан и  чланови   чете  Дикло. Сеоска чета Дикло наступила је са 30 својих вежбача.  Вежбе су извођене уз пратњу  соколске музике из   Биограда на мору. После вежби одржани су говори. Говорио је Перовић из Прека, подстарешина  Соколског друштва Биоград Милан Костић, пуковник Божић, члан жупске управе и један учитељ из Смоковића. Излетници су се бродовима враћали у своја места. У местима Пашману и Филипјакову свуда су били величанствено дочекивани, а посебно у  Пашману где је цело село било расветљено. По доласку у Биоград биле су приређене велике манифестације, које су достигле врхунац испраћајем на брод сокола из Шибеника. У Сукошан је  тог дана  посетило око 3.000 излетника. За организацију славља били су заслужни  Јосо Перичић из  Сукошана и Милан Костић, подстарешина Соколског друштва Биоград. (5)

Видовдан је 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (6)

Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра II”, који је имао 1.000 комада трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому. Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и  полагање камена темељца соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица  ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење  спомен-чесме „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и  камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је  Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (7)  Соколска чета  у Братишковцима засадила је воћњак који је заузимао површину од 15.000 кв. м. Засадила је око 1.000 садница трешања, јабука и ораха. Чета је разделила својим члановима око 1.000 комада разних воћних садница, да их засаде на својим имањима.(8)

Соколи су се припремали за одбрану земље. Соколско друштво Бетина  одржало је од 15 до 20 маја 1939. течај за увежбавање простих вежби, са свим категоријама, за 1939. Течај је водио жупски предњак Вељко Ронац. Соколско друштво је направило два излета пешке, да би се чланство и нараштај упознали са извођењем војничких и соколских вежби, у оквиру одбрамбеног васпитања. Захваљујући начелнику Филипу Драгом, израђено је 15 комада дрвених пушака. Друштво је основало “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштајаца, ради гађања са војничким и малокалибарским пушкама. (9)  Соколско друштво у Бетини приредило је прославу 30-годишњице освећења заставе друштва августа 1939. На прослави су учествовала соколска друштва из Муртера, Шибеника, Тијесна, Биограда и Мандалине са подручним четама. Пре наступа кроз мисто је прошла поворка у којој је било преко 1.500 сокола са 3 музике и 11 застава. Учествовала је једна чета војника из Шибеника. На јавном наступу су наступиле све категорије чланства и одељење војника, којима су приређене срдачне манифестације. У име жупе говорио је др. Богић, а после њега Сладић и Плеснић. (10)

Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”.  У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (11) На слету су учествовали соколи из 23 жупе. Преко 7.000 сокола и соколица дошло је у Сушак.  Слет је организован уз велико учешће сокола из жупа Сушак-Ријека,  Сплит и Шибеник-Задар, за које је слет био обавезан, па из жупа  Карловац, Цетиње,  Загреб, Бањалука, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. (12)

Нова ситуација у Југославији настала је склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. У Шибенику је дошло до напада ученика осмог разреда класичне гимназије на ђаке који су положили венац на бисту краља Александра 9 октобра 1939. Ученици су скоро сви били питомци католичког свећеничког семинара. Кад су ђаци франковци и клерикалци напали ђаке соколе, неки професори и директори су одбили да пруже заштиту нападнутим ђацима и изјавили им отворено, нека се селе из шибенских школа у други крај. Напади су се пренели на улицу, па су нападнути многи соколи и ударани. Тајник сокола Радовчић био је силом извучен из радње и премлаћен. У нападима су се истицали неки чланови Крижара, франковци и клерикалци. Полиција за време немира није интервенисала, али је забранила одржавање комеморације Деветог Октобра у Соколском друштву.(13) Хрватски сепаратисти настојали су да онемогуће соколске припреме за одбрану земље.  Већа група чланова Заштите и ХСС усменим претњама смрћу, бацањем камења на кров зграде соколане, успела је растерати неколико чланова сокола на улицу. Ту су их сачекали и претњама натерали да оду својим кућама. Омладинцу Филипу Мили један од њих је уперио свој пиштољ и присилио га да оде својој кући. Затим је дошло до уништавања соколског дома. Чланови Хрватске сељачке заштите и “Господарске слоге” су 16. октобра 1939. пијуцима и секирама провали у соколски дом у Бетини и поразбијали врата, прозоре и намештај, а 17. октобра су сав разбијени намештај и библиотеку изнели на улицу и пред домом запалили и око ватре играли коло пуцајући из пушака и пиштоља. Штета нанета соколском друштву била је око 15.000 хиљада динара. У нападу је уништена библиотека и архив, који су потицали од бивше Хрватске читаонице из 1869. и Хрватског сокола од 1906. Спаљено је све што је остало од од паљења соколане и читаонице из 1920, од стране италијанских окупатора. (14)

Напад на Соколски дом у Бетини трајао је од 19 до 23 часа, а нико се није појавио да заштити соколе и њихову имовину. Полупана је цела соколана, секирама су разбијена врата и прозори.  Сва имовина соколског дома била је запаљена. Чланови сокола били су несметано нападани од непријатеља. У Муртеру наоружана руља напала је куће сокола и пуцала из револвера. Изгредници су викали да треба убити и старешину и тајника сокола. У Тијесном је дошло до напада на кућу старешине Обратова, … .  Кроз прозор куће Анте Бибана, секретара Соколског друштва у Кустошији, испаљено је 11 октобра 1939. 7 метака, а исте ноћи испаљена су три метка у кућу Стева Грубића, члана сокола у Кустошији. Напади су били учестали одкад су листови “Хрватски гласник” из Сплита  и  “Хрватски дневник” из Загреба отворили кампању против соколских домова.  (15) “Хрватски дневник”  је јавио из Шибеника да је “у поткровљу соколског дома у Бетини неко подметнуо динамит и да је зграда оштећена”. Загребачки “Обзор”  од 21 октобра 1939. донео је вест, да у Бетини  уопште није било никакве експлозије, нити да је дом оштећен. (16)  У Соколском гласнику су истакли да су неке новине писале да су напад на дом у Бетини инсценирали сами чланови сокола.

Чланови Соколског друштва у Бетини Томас Филип, Бранко Билић, Петар Јурош и Јере Микин били су позвани 2 новембра 1939. као сведоци на Срески суд у Тијесно, да сведоче о демолирању соколског дома у Бетини. За демолирање је оптужена група на челу са Миланом Босном.  Старешина друштва  у Бетини  Томас Филип са осталим соколима пошао је пешке у Тијесно. На брегу Бисага приметили су групу људи, који су се спремали да навале на њих. Скренули су са пута, али су противници потрчали за њима, гађајући их камењем и испалили три метка из револвера, вичући “Хура Заштита !” и “Нећете на суд у Тијесно !” Соколи су приметили да су им са противне  стране  долазили нападачи, наоружани ловачким пушкама. Побегли су натраг у Муртер, одакле су известили жандармеријску станицу, због чега нису могли да приступе на саслушање у суду. Жандармима су изјавили да су препознали међу нападачима Марка Босну, Божу Сладића, Петра Микина, све из Бетине. Соколи из Бетине су изјавили у жупи  Шибеник, да је истог дана извршен напад на кућу начелника соколског друштва у Бетини. И он је препознао нападаче, њих 20, и пријавио их жандармерији. (17)  Насупрот хрватским листовима који су игнорисали паљење дома у Бетини, франковачки “Хрватски народ” орган др. М. Будака објавио је хвалоспев над демолирањем дома у Бетини.  У чланку је истакнуто : “У Бетини, оближњем селу Шибеника, дошло је до необичне провале народних осјећаја. … тамошњи соколски дом остао је без и трунка покретне имовине. Неке су новине јавиле о некаковом динамиту, који је био постављен под кров. …. Али је истина, да су сложни сељаци преко ноћи посве оголили то легло сваког зла. … а било је и — ”емиграната”. Папирнате објекте сваке руке појела је ватра. … “. „Соколски гласник“ пренео је како су назвали зулукаферски хвалоспев “Хрватског народа”. Истакли су да док су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник” па и ”Ново Доба”, јављали да је био постављен од непознатих људи динамит, или да није било напада на дом, или да су напад инсценирали сами соколи, дотле је Будаков лист похвалио сељаке због “освајања Бастиље”.  „Соколски гласник“ констатовао је : „Али кад је требало рушити праве Бастиље, оне аустријске, онда су их рушили Соколи, док су им франковци покорно служили”. За писање “Хрватског народа” констатовао је „Таква глорификација злочинства не може се читати  ни у централној Африци!”. (18)

Једна група предвођена од Славка Сладића, напала је 18 децембра 1939. увече на кућу Петра Јуроша у Бетини, зато што је био члан сокола, и зато што су се у њој склонили соколи Микин, Билић, Капов и Филипи, који су од противника били гоњени. Противници су полупали прозоре и врата, а Микин је био рањен. То је био већ пети напад на кућу Јуроша, а да нико од криваца није био кажњен, иако је сваки пут извештено среско начелство. (19)  Пред терором Заштите, која је нападала куће својих противника соколи нису смели излазити на улицу. Најугроженији соколи Бранко Билић,  Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин склонили су се у Београд 21. новембра 1939.  Примио их је Савеза Сокола у Београду и помогао им. Остали млађи чланови и нараштајци соколског друштва су и после демолирања дома у коме се више никад није радило, наставили предвојничку обуку дрвеним пушкама у организацији Народно-одбрамбеног одбора, спремајући се за одбрану земље. Био је то пример родољубља и ентузијазма чланова соколске организације. (20)

 Сем у Бетини, у Комижи на Вису биле су   запаљене просторије  соколског друштва. Изгорео је инвентар и читаоница. У „Соколском гласнику“ истакли су : „И још ће нам „Обзор” и „Јутарњи лист” говорити о томе, да „клевећемо” и да „не износимо конкретне чињенице” о прогонима Соколства у Бановини Хрватској, кад им њихове присталице, из дана у дан лиферују, не само конкретне, него и пламтеће примере тог варварства и тих прогона ! … “. (21) У Бановини Хрватској и 1940. године паљени су соколски домови, а „Соколски гласник“  је извештавајући о нападима истакао : „ …сам ултрахрватски „Хрватски народ“ објавио је триумфалну вест о палежу дома у Бетини, као пад Бастиље, …“. (22) У часопису „Соко на Јадрану” регистровано је од 1939. до 1940. 90 случајева отпуштања из службе и премештања из дотадашњег места службовања у друго, а све са циљем да се  нашкоди соколима, нарочито на селу, ако се радило о премештању учитеља. Била је распуштена Соколска жупа Шибеник-Задар, затворене  просторије  свих друштава и пописана имовина. (23)

Соколска чета у Братишковцима успела је после великих напора да 1941. подигне и  покрије свој дом. Чланови чете добили су моралну и материјалну помоћ жупе. Сматрали су да не могу успешно да наставе свој рад на препороду свог краја на свим пољима народног живота без потпуно готовог Соколског дома. Кроз дом су требала да буду оживотворена сва национална стремљења чланова чете. (24)

По избијању Априлског рата 1941, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ (25)  У својој заповједи изданој 19 априла 1941. Славко Кватерник је истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и  грађанска заштита, свјесне  хисторијског збивања, дале у свакоме погледу све своје, да код оживотворења настојања цијелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достојној висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”.(26)

Насупрот њима соколи у Бетини били су спремни да се боре против окупатора. Део сокола у Бетини  прикључио се комунистима. Гојко Јаковчев је у разговору са својим братом Милом Јаковчевом, секретаром комунистичке организације  рекао да он и десетак соколаша одавно прижељкују да постану чланови СКОЈ-а и  КПЈ. Миле Јаковчев му је одговорио да се од тог дана може сматрати чланом СКОЈ-а. Састали су се у пољу 6 јуна 1941. Миле Филипи, Бранко Босна, Метод и Јере Микин, Шиме Капов, Анђело Сладић, Петар и Звонко Јурош, Бранко Билић и Гојко Јаковчев. Гојко Јаковчев је пренео шта му је рекао брат : „основни задатак свих нас је прикупљање оружја и свега што може користити против окупатора.” Сви чланови Гојкове групе су  10 јула 1941. постали чланови СКОЈ-а и „Ударне групе”. Гојко Јаковчев је био секретар актива СКОЈ-а и командир ударне групе. У групу су дошли Драгутин Томас, Петар Јаковчев, Јосо Филипи, Крешко Капов и Фране Јадрешић. Крајем 1941. актив је бројао око 20 омладинаца, а језгро је била ударна група од 12 чланова. Средином јула 1941. настала су и прва хапшења комуниста и националиста у крају. Бранко Босна и Метод Микин били су подофицири југословенске војске. Почетком октобра 1941. организована је војна обука омладине која није служила војску. Наставници су били  Бранко Босна,  Метод Микин и Драгутин Томас. Крајем 1941. придружиле су се омладинке. Гојко Јаковчев је давао комунистичке летке и свом оцу. Његов отац је створио групу од 7-8 симпатизера НОП-а, све некадашњих чланова сокола. Крајем септембра 1941. Гојко Јаковчев је у Муртеру придобио југонационалистичку омладину да приђу  комунистима. (27) Из соколског нараштаја друштва Бетина, који су у лето 1941. били чланови Ударне групе погинули су у партизанима  Бранко Билић, Анте Јакар, Петар Јаковчев, Крешимир Капов, Анте Капов, Метод Микин и Анђело Сладић. Борац са Сутјеске Драгутин Томас умро је после рата од туберкулозе, а Шиме Капов умро је као резервни мајор ЈНА. Бранко Босна, Миле Филипи, Јере Микин и Гојко Јаковчев били су носиоци Партизанске споменице 1941, а Петар Јурош и Звонко  Јурош руководиоци у НОВ-у. (28)

Соколска жупа Шибенско-Задарска била је гранична жупа Савеза Сокола. Град Задар био је тада италијанска територија. Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. У Бановини Хрватској забрањена је жупа Шибенско-Задарска. После Априлског рата 1941. сва соколска друштва у НДХ била су забрањена.  Гојко Јаковчев је спровео анкету како су поступали припадници сокола за време Другог светског рата. Анкета је спроведена код чланова 22 некадашња соколска друштва и то : Шибеник, Бенковац, Бетина, Дрниш, Кланац, Книн, Мандалина, Муртер, Новиград, Обровац, Пашман, Преко, Биоград, Кистање, Примоштен, Рогозница, Силба, Сиверић, Станковци, Тијесно, Водице и Земуник, као и међу члановима Управе Соколске жупе Шибеник-Задар. Анкетом су била обухваћена 452 лица. Од њих 1941. припадало је партизанима 387 или 85,61%, окупатору  је служило 42 или 9,29%, а “неутралних” је било 32 или 7,07%. Уз окупатора није био ни један члан сокола у друштвима : Бетина, Кланац, Книн, Мандалина, Муртер, Новиград, Пашман, Преко, Сиба и Тијесно.  Код соколских сеоских чета анкета је спроведена у 24 јединице, док код 22  Гоко Јаковчев није успео. У Управама чета било је 160 лица. Од њих 1941. су били сарадници партизана 126 или 78,75%, “неутралних” је било 4 или 2,5%, а окупатора је служило 30 или 18,75%. Код 15 соколских чета сви су били уз партизане а ниједан уз окупаторе и то : Бањ, Бибиње, Билишане, Книнско Поље, Косово, Ковачић, Кукуљица, Марковац, Невиђане, Оћестово, Пуљани, Сали, Сукошан, Угљан и Жагровић. Од 126 чланова сокола из Северне Далмације, током рата погинуло је у партизанима њих 27. (30)

Аутор: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930 Свеславенско соколство”, Београд 1930, стр. 190, 191;
2. Софија Божић, „Срби у Хрватској и југословенска држава 1918-1929.”,  Београд 2015, стр. 278;
3. Душан Рашковић, Славко Зорица, „Дрнишка крајина, људи и догађаји”, Београд-Дрниш, 1994, стр. 41, 42;
4. „Соколско друштво Бетина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 7;
5. „Соколска манифестација у Сукошану крај Задра”, „Соколски гласник“, Љубљана,  22 септембра 1932, бр. 38, стр. 3;
6. „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;
7. „Освећење спомен-чесме „ВитешкогКраља Александра I Ујединитеља” и полагање  камена темеља   соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8 новембра 1938, бр. 41, стр. 3;
8. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 2;
9. „Стрељачки отсек сок. Друштва Бетина”, „Соколски гласник“, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 5;
10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 7;
11. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
12. „Величанствено славље приморских Соколских жупа у Сушаку”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јула 1939, бр. 29, стр.1,2;
13. „Франкофуртимаши против Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 13 октобар 1939, бр. 41, стр. 4; „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
14. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 68;
15. „Нападаји на Соколе се множе!”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 3; „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
16. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
17. „Још о догађајима у Бетини”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
18. „Глорификација злочинства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 1;
19. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 децембар 1939, бр. 52, стр. 2;
20. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 68, 69;
21. „Наш дом у Комижи опет унишен”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
22. „Бездушна хајка на соколство“, „Соколски гласник”, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 3;
23. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр.  72;
24. Веселин Доброта, „Још један соколски дом на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 7;
25. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
26. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;
27. Гојко Јаковчев, „Омладина села Бетине 1941”, „Устанак народа Југославије”, Зборник, књига VI, Београд 1964, стр. 464, 465, 486,487;
28. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 81;
29. Гојко Јаковчев, Додатак, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 79, 80;

Везане вијести:

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА | Јадовно 1941.

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА | Јадовно 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

Српски Соколи од оснивања у Сремским Карловцима до …

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ | Јадовно 1941.