СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА

Пише:Јадовно 1941.

Соколи

Видовдан је 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (1)

Соколска чета у Братишковцима приредила је 11 јула 1937. јавни час. На часу су учествовале све околне соколске чете и друштво Шибеник са вежбачима на справама. Соколска друштва Шибеник и Станковци послали су своје музике које су наизменично свирале. После подне по доласку гостију из Шибеника, Скрадина и околних места, била је поворка, у којој је учествовало више стотина сокола. У поворци су свирале обе музике. Клицало се краљу и Југославији. У 5 сати почела је јавна вежба на којој је наступило чланство, нараштај и деца, а потом вежбачи на справама Соколског друштва Шибеник. Нарочити успех су постигла су деца и нараштај. Вежбачи из Шибеника одушевили су сеоске соколе својим прецизним вежбама на справама. После вежбе деца су рецитовала народне песме о соколству, Соколској Петровој петолетници и погибији краља Александра. У чланку у „Соколском гласнику” истакнуто је да је чета Братишковци показала да и село може доста да даде кад се у њему истински соколски ради. (2)

Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра ИИ”, који је имао 1.000 комада трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра И Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому. Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра И Ујединитеља” и полагање камена темељца соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра И Ујединитеља” и камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (3) Соколска чета је засадила воћњак који је заузимао површину од 15.000 кв. м. Засадила је око 1.000 садница трешања, јабука и ораха. Чета је разделила својим члановима око 1.000 комада разних воћних садница, да их засаде на својим имањима.(4)

Соколска чета у Братишковцима успела је после великих напора да 1941. подигне и покрије свој дом. Чланови чете добили су моралну и материјалну помоћ жупе. Сматрали су да не могу успешно да наставе свој рад на препороду свог краја на свим пољима народног живота без потпуно готовог Соколског дома. Кроз дом су требала да буду оживотворена сва национална стремљења чланова чете. (5)

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

„Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;
„Соколска чета Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд, 21 август 1937, бр. 25, стр. 8;
„Освећење спомен-чесме „ВитешкогКраља Александра И Ујединитеља” и полагање камена темеља соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8 новембра 1938, бр. 41, стр. 3;
„Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 2;
Веселин Доброта, „Још један соколски дом на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 7;

Везане вијести:

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА – Јадовно 1941.

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ – Јадовно 1941.

Рад Савез Сокола у духу словенске узајамности

рад сокола на косову и метохији у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославији

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Јадовно 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Јадовно 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западној … – Јадовно 1941.