Snimak star 25 godina opisuje besmisao rata: „Oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo“

Bahrudin Kaletović iz Tuzle imao je 19 godina kada je pristupio JNA. Poslat je prvu liniju fronta u Sloveniji, gde je u razgovoru sa reporterom televizije „Jutel“ Ivicoma Puljićem izrekao rečenicu koja je opisala besmisao krvavog rata koji je počeo na besni na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

– Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo. A mi samo želimo da se vratimo u kasarnu, ništa više – izgovorio je na današnji dan pre tačno 25 godina, 27. juna 1991, mladi Kaletović.

A da je to istorijska izjava, smatra i Bahrudinov stric Taib Kaletović.

– Svi koji su tada shvatali šta se događa znali su da je Bahrudinova izjava istorijska i da je rekao samo istinu o toj budalaštini. Mi jesmo muslimani i ne stidimo se toga, ali nikada nismo bili nacionalisti. I dan-danas volim Jugoslaviju i za mene je Tito jedini predsednik. Bahrudinova sestra Mirela udala se za Srbina Dejana koji je rodom iz Prokuplja, a sa njim živi u Švajcarskoj. Trenutno su svi na odmoru u Prokuplju – kaže Taib Kaletović za „Blic“.

Čim je tog 27. juna 1991. Kaletovićev puk prešao slovenačku granicu kod Metlike, napali su ga pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije. Sukob se dogodio svega dva dana pošto je slovenačka skupština donela odluku o samostalnosti.

Na pitanje novinara Ivice Puljića zna li zbog čega se vodi rat, Bahrudin je odgovorio:

„Koliko ja kužim, oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu. Ništa više. Ovo je opšta ludnica. Samo živ da ostanem. Gde da pucam ja na nekoga ili neko na mene, to ne može nikako. Nijedan oficir nije poginuo nego samo jarani“.

Bahrudin je kao desetar bio zadužen i za tri mladića: Marka Bojanića (20), Fahira Imamovića (19) i Florima Kasumija (20) koji su tek došli u vojsku i, nažalost, sva trojica poginuli tokom tog sukoba. Nesrećnog mladića kasnije su zarobili slovenački „teritorijalci“ da bi ga posle nekoliko dana pustili zajedno sa ostalim zarobljenim regrutima.

Bahrudin je kratko bio u Tuzli, a potom je poslat u Đakovo gde je trebalo da odsluži ostatak vojske, ali je ponovo sa svojom jedinicom bio zarobljen. Pošto je opet pušten na slobodu, otišao je iz JNA 29. novembra 1991, na Dan republike koja tada već nije postojala.

Bahrudin je sedam godina kasnije igrom zle sudbine poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali njegove miroljubive stavove i dan-danas slede mnogi mladi ljudi „od Vardara pa do Triglava“.

„I nije bitno je li Hrvat, Bosanac ili Srbin…“

Bahrudin se oženio 1993. godine Aidom i dobio ćerku Esmeraldu, a stradao je pet godina kasnije, 18. juna, samo tri dana pošto mu je rođen sin Damir. Sina je uspeo da vidi samo dva puta. Aida, Esmeralda (23) i Damir (18) su se pre 13 godina preselili u Beč gde i danas žive. Esmeralda radi u bolnici, a Damir je još u srednjoj školi. Esmeralda voli srpsku muziku, pa je tako na Jutjubu otpevala Cecinu pesmu „Beograd“, dok Damir na Fejsbuk profilu ima dve rečenice koje neodoljivo podsećaju na njegovog oca: „I nije bitno je li hljeb, kruh ili hleb, svi su od brašna. I nije bitno je li Hrvat, Bosanac ili Srbin, svi su od krvi i mesa“.

(BLIC RS)

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.

Prije 25 godina ubijen prvi vojnik JNA Saško Gešovski …

Zločin nad vojnicima JNA u Bjelovaru još nekažnjen | Jadovno …

Goreo sam u vozilu: Ispovest vojnika iz „tuzlanske kolone …