Смоје, интервју из 1985: Не брине мене што њих 10 велича Павелића, већ што њих 1.000 не реагује

Прошло је 23 године од смрти легендарног Миљенка Смоје, а један његов интервју за РТВ Ревију из 1985. године је и дан данас актуелан. Он је тада описао како тумачи националисте и њихово узвикивање.

Можете ли нам, барба Миљенко, рећи шта се то дешава са Сплитом?

Мало, мало, па се чује како овде дивљају националисти… Националисти дивљају, колико знам, и у другим градовима. Не забрињава мене кад десет пијаних, лудих младића иду около, галаме и вичу, не забрињава ме ни оно шта се десило прошлог Божића кад су се оне будале тркале ноћу. Забрињава ме, међутим, ако то шта они вичу слуша њих 1.000 и не реагује. То је оно што је проблематично. Као кад су она пијана двојица овде у „Адријани“‘ викала „Живео Павелић“, а сви се праве да не чују. Немаш се на кога позвати за сведока.

Шта ви мислите, због чега људи ћуте?

Нико неће да се туче, нико неће да реагује. Знам по себи: ја стално реагујем на неке ексцесе, а дешава ми се и то да ми и најбољи пријатељи говоре: шта се Смоје качиш ког врага, пусти их у пи*ду материну, још ће те испребијати!
Људи су постали апатични, можда и због ове кризе, сви траже неки свој мир, неки катун да се склоне, да се не је*у с тим опаким, опасним светом. Разумиш, мала, ово је тешко време. Нема новца за дуван, за вино и сви се повлаче, беже, траже неки свој мир. И ова економска криза свакако да одговара једној таквој ситуацији, и у тим кризним моментима ти дрипци дижу главу.

Нарочито су падали у очи инциденти на стадионима. Шта се ту све догађало? Свашта. Могла си чути како певају „Алелуја“, како траже „врбе за Србе“, све у име Исусово, а после, кад им милиција приђе, изврћу те песме, па се покривају с тиме што вичу „Живео Тито!“… Све су ти то подли трикови. Ништа боље не дочекују ни нас у Београду. Све ти је то реципрочно. Само што кад се то догоди овдје, ми на то, ипак, реагирамо. А кад се догоди негде друго…

Тај олош користи спорт као један националистички полигон и ма колико о томе говорили ми још очигледно нисмо свесни где нас све то може довести. Да нас води ка пропасти читаве ове наше заједнице. Погледај шта се све дешава! Постоји тај економски национализам који је систем омогућио, па свака република и општина размишља само за себе и о себи, па ја овде у Сплиту већ 20 година слушам једну те исту ствар да, као, где су ти наши милиони, где су миљарде које смо зарадили, јер их као Београд узима, да су банке покрадене, а кажу, да тога нема ми бисмо живели ка лорди, ка Калифорнија.

Свак гледа само своје интересе, сваке три куће хоће свог делегата, а ти делегати, чим то постану, престају мислити својом главом, већ мисле главом загребачком или хрватском; а никако више југословенском.

Извор: КУРИР

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. августа 2016. године.