Служен помен српским жртвама из Чемерна

Чланови породица 32 српска цивила које су припадници муслиманских формација прије 25 година убили у селу Чемерно, општина Илијаш, данас су у знак сјећања на настрадале положили цвијеће и прислужили свијеће на Спомен-обиљежју у том селу.

Невиним српским жртвама парастос је служио парох илијашки јереј Божидар Тановић.

Злочин на овом мјесту, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао, а неки од злочинаца умрли су природном смрћу.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.

Током напада на село убијени су скоро сви његови становници, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у том мјесту све униште. Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло однијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Велиборка Трифковић у вријеме напада била је у шестом мјесецу трудноће, а тада су јој убили мужа Мирослава, док су она, њена мајка, двије сестре и неколико комшија преживјели тако што су се сакрили у оближњој пећини, јер им је кућа била посљедња у селу из правца напада.

„Напад је почео ујутро у 5,20 часова, а када су у помоћ стигли српски војници већ је било касно, јер су сви који су остали у селу били побијени. Мјештанима су вађене очи, чупани нокти, а жене су силоване. Сви су ухваћени на спавању“, присјећа се Трифковићева.

Трифковићева је нагласила да неколико војно способних није успјело да одбрани село од неколико стотина добро наоружаних муслимана.

„Углавном су то биле комшије из Брезе, Високог, Махмутовића Ријеке, Корита… Неки од од њих су раније јели и пили код мог оца“, каже Трифковићева и напомње да још нико није одговарао, иако се зна ко је починио овај монструозан злочин.

Радоје Лазендић, коме је у нападу убијен двадесетједногодишњи син Љубиша, прича да су мјештане прво рањавали, односно онеспособили да не могу побјећи, а онда их звјерски мучили усмртивши их клањем, разбијањем лобање…

Годишњицу страдања невиних српских жртава организовала је Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево.

Предсједник Организације Мирјана Цабо рекла је да се ова организација, која је заинтересована за сваки злочин над српским народом, има информацију да Тужилаштво БиХ интензивније ради на овом предмету, те да је при крају формирање оптужнице и да би починиоци требало да буду процесуирани.

„Подржавамо рад Тужилаштва БиХ и тужиоца који ради на овом предмету“, рекла је Цабо.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.

Додатни злочин починиле су након рата у БиХ локалне власти у Илијашу које су наредиле да се са Спомен-обиљежја на масовној гробници у Чемерном ријечи „ратни злочин“ прекрију плочицом на којој пише „збивања“, мислећи ваљда да ће на тај начин сакрити нечовјештво које су починили њихови сународници и суграђани.

Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника. Већина преживјелих и потомци убијених сада живе у Бијељини, Брчком, Источном Сарајеву и другим мјестима у Српској.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица …

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ | Јадовно 1941.

Служен парастос за 32 српска цивила | Јадовно 1941.