БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На биjељинском градском гробљу у Пучилама данас jе служен парастос за 68 српских бораца и цивила Смолуће, Потпећи и Тиње, а обиљежене су и 22 године од ослобађања седам хиљада становника ових села из вишемjесечног окружења.
Ратни командант одреда у Смолући маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе то био наjвећи пробоj у одбрамбено-отаџбинском рату коjи су обавиле jединице Гарде „Пантери“ заjедно са озренским и семберским jединицама Воjске Републике Српске.
Он jе подсjетио да jе за четири мjесеца, у коjима су мjештани Смолуће, Потпећи и Тиње живjели без хране, воде, струjе, без оружjа, бранећи се ловачким пушкама, погинуло 68 људи, а око 200 jе рањено.
„Да се ниjе догодио оваj пробоj, наступила би наjвећа хуманитарна катастрофа у претходном рату. Да ниjе било надљудског напора бораца Воjске Републике Српске, када jе у неколико дана све ослобођено, не можемо ни замислити шта би се све догодило са неколико хиљада људи“, рекао jе Тодоровић.
Тодоровић jе напоменуо да jе пробоj до ових села била хуманитарна битка, због чега оваj дан има и свечани карактер. „У изузетно тешким условима пробиjен jе обруч око Смолуће. Свакодневно смо имали губитке, погинуле и рањене“, присjећа се Тодоровић.
Према његовим риjечима, то jе било вриjеме коjем болесни нису имали прилику да се лиjече, рањеници су, због пресjечених комуникациjа, оперисани без анестезиjе, ампутиране су им ноге, а многи су умрли сепсе.
„Људи су умирали и од наjбезазлениjих рана. Ниjе постоjала могућност да се спасу, jер ниjе било лиjекова, никаквих медицинских услова да би им се помогло“, истакао jе маjор Тодоровић.
У своjим jединицама, каже, имао jе 1.100 бораца коjи готово никако нису били наоружани, али су бранили становништво од муслиманског неприjатеља коjи jе био далеко надмоћниjи и чиjе снаге су се кретале до око 100.000 воjника.
„Уз нас борце, било jе и око 6.000 становника коjи су дали допринос за четири мjесеца у опсади, дотурали храну, извлачили рањене и слично“, рекао jе Тодоровић.
За злочин над становништвом Тиње, Потпећи и Смолуће jош нико ниjе одговарао, а Тодоровић каже да jе то несхватљиво, jер jе риjеч о великом стратишту Срба.
Он jе нагласио и да jе несхватљиво да и данас у тим селима ломе крстове, замjењуjу их нишанима, руше гробове, мостове. „Нема никакве шансе ни воље нити икоме пада на памет да се тамо врати“, обjаснио jе маjор Тодоровић.
Димитриjе Вуковић из Смолуће рекао jе да jе био у окружењу заjедно са 7.000 становника са мjештанима Тиње и Потпећи, а да jе у два мjесеца изгубио два брата и оца и остао без свега. И он сматра недопустивим и жалосним што за оваj злочин jош нико ниjе одговарао.
Мjештанин Смолуће Димитриjе Блажановић, коjи jе у опсади муслиманских снага изгубио брата, напоменуо jе да ниjедно од тужилаштава у БиХ ниjе подигло оптужницу за злочин почињен у Смолући, Тињи и Потпећи.
Парастосу jе присуствовало неколико стотина грађана. Били су присутни некадашњи становници ова три села коjи данас живе у Сембериjи, Посавини, Подрињу, широм Српске.
Осим родбине и приjатеља, присуствовали су и представници борачких организациjа неколико општина региjе, као и броjни грађани Биjељине, те представници градске власти.
Везане виjести:
Парастос за Србе нестале у долини Неретве