Служен парастос српској дјеци убијеној у сисачким логорима

Пише: Јадовно 1941.

На дjечиjем гробљу у Сиску, гдjе су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. jануара 1943. године, данас jе служен парастос и одржана комеморациjа страдалима.

Комеморациjу су организовали Српско народно виjеће /СНВ/ и Виjеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалоj српскоj дjеци.

Скупу су присуствовали преживjели и свjедоци страдања наjневиниjих жртава усташког терора, те предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац.

Руководилац Одjељења за културу Српског народног виjећа из Загреб Анета Лалић рекла jе Срни да су у логоре у Сиску довођена дjеца са Козаре, Кордуна, Баниjе, Мославине и других подручjа коjа су етнички српска.

„Многи коjи се тиме баве кажу да jе оно што jе Јасеновац био као логор за одрасле, мада jе и тамо страдало доста дjеце, то исто био логор у Сиску за српску дjецу“, каже Лалићева.

О дjечиjем гробљу у Сиску, према риjечима Лалићеве, нико не води рачуна.

Сисак, 6.10.2012 - парастос и комеморациjа

СНВ и Виjеће српске националне мањине града Сиска, тражи далеко већу пажњу и истински напор да се мjеста, гдjе су сахрањена дjеца, достоjниjе чуваjу и обиљежаваjу.

„Приjе свега да уђу у регистар културних добара, jер jе то дjечиjе гробље тренутно незаштићено. Очекуjемо jедан бољи урбанистички план коjи ће узети у обзир чињеницу да jе ту толико дjеце страдало и сахрањено“, рекла jе Лалићева.

„Желимо да се о томе говори на часовима историjе по школама, као и да се оживи пракса доласка на ово дjечиjе горбље и да се ту држе часови историjи“, истакла jе Лалићева.

Према њеним риjечима, то су суштинске ствари коjе би, када би се догодиле, биле веома значаjне.

Преживjели, коjи су као дjеца били заточени у сисачким логорима, обићи ће са домаћинима зграде у коjима су били смjештени српски малишани за вриjеме траjање логора, а до коjих се може доћи.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан jе 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“.

Дjечиjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.

Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе Антуна Наjжера, љекара по струци.

Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно jедноj од шест барака сабирног логора.

Дjеца су овдjе, па и она наjмања, стара неколико мjесеци, морала лежати на поду, тек са танким слоjем сламе, без одjеће и покривача.

Први транспорт у Сисак jе стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дjеце. Дан послиjе долази jош 650 малишана, а у трећоj групи, коjа jе у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дjеце.

У Теслићевоj стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дjецу. Овдjе jе током августа и септембра 1942. од родитеља коjи су одабирани за присилни рад у Њемачкоj одузето 3.971 диjете.

Тако jе од 3. августа 1942. до 8. jануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дjечака и дjевоjчица, Срба са Козаре, Баниjе, Кордуна и из Славониjе.

Извор: