СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“

Пише: Јадовно 1941.

У цркви Светог Марка у Београду данас jе служен парастос српским цивилима и борцима са подручjа општине Грубишно Поље убиjеним током рата у Хрватскоj у акциjи „Откос“.

Милан Басташић, председник Завичаjног удружења „Билогора“, у чиjоj организациjи jе служен парастос, рекао jе Срни да нико до сада ниjе одговарао за оваj злочин, осим што jе у Србиjи осуђен само за jедно убиство Вељко Марић, некадашњи припадник хрватских „зенги“, коjи jе ухапшен на бугарско-српскоj граници.

„Он jе осуђен само за jедно недjело, а има пуно недjела, и издржава казну у Србиjи“, рекао jе Басташић, после одржаног парастоса, коjи jе служило свештенство цркве Светог Марка.

У нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убиjено jе 61 лице, а наjвећи броj погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. године у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом „Откос“.

Већину страдалих чине цивили, а свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним деjствима од граната, док jе пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено после извршеног злочина.

Из удружења „Билогора“ напомињу да jе jавности познато пет акциjа хрватских снага чиjе трагичне последице Краjишници обиљежаваjу сваке године

– „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевци“ 21. jуна, „Медачки џеп“ 9. септембра и „Олуjу“ 4. августа.

Међутим, за прву од њих – „Откос“, у коjоj jе по много чему извршено етничко чишћење без преседана, jедва да jе ико чуо.

Источна Билогора jе простор на северозападу данашње Хрватске, у троуглу коjи чине Бjеловар, Дарувар и Вировитица. Пре рата 1991. године имала jе 54 насеља са броjним српским становништвом.

Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало jе око 2500 припадника хрватских снага, а процене су да jе са резервама, логистиком и позадинским службама броj ангажованих могао достићи и 20 000.

После завршеног „посла“ уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак иу селима у коjима раниjе ниjе ни било отпора.

Рушени су и девастирани православни храмови, тако да су до темеља изгореле дрвене цркве билогорског стила, споменици културе под заштитом Унеска, храм Светог Димитриjа у Растовцу саграђен приjе 1700. године и црква Успениjа Пресвете Богородице у Доњоj Рашеница из 1709. године „.
С.В.