Служен парастос погинулима у минулом рату

У брчанском Саборном храму Успења Пресвете Богородице данас је служен парастос за страдале са подручја данашњег дистрикта Брчко поводом Дана погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске.

Свештеник Александар Рељић рекао је по завршетку молитвеног обреда за покој душа погинулих да се никада не смије престати истрајавати на проналажењу несталих, како би њихове кости биле достојно сахрањене.

Секретар Удружења породица несталих и погинулих српских бораца и цивила општине Брчко Љубинка Живановић рекла је да на подручју дистрикта Брчко Удружење још трага за 43 несталих.

„Много је институција које се баве овим питањима, али је, нажалост, њихов учинак незнатан. У Институту за нестала лица и у осталима многи су се добро ухљебили“, изјавила је новинарима Живановићева.

Парастосу је присуствовала и шеф подручне канцеларије Института за нестала лица БиХ у Бањалуци Милијана Бојић која је у разговору са новинарима упозорила да се о страдалима у минулом рату прича само у оваквим приликама, поводом обиљежавања одређених датума.

„Ово би надлежне инститиције требало чешће да разматрају. У бањалучкој канцеларији Института за нестала лица сада имамо око сто активираних предмета. Више од 60 наших захтјева за ексхумацију налази се у Тужилаштву БиХ“, навела је Бојићева.

Према њеним ријечима, ни 10 издатих наредби за извршење нису реализоване.

„Једном то правдају недостатком тужилаца, други пут недостатком новца. Како вријеме одмиче, све теже је пронаћи локације гдје су покопани убијени“, додала је Бојићева.

Она је рекла да је неоходна политичка подршка институцијама које се баве тражењем несталих неопходна да би се процес довео до краја.

„Чињеница да велики број ексхумираних скелетних остатака нису идентификовани ни послије неколико година указује да неки не желе да се то учини. Да постоји добра воља у надлежним институцијама, почев под Тужилаштва БиХ и ентитетских тужилаштава, процес би се засигурно одвијао брже“, напоменула је Бојићева.

Парастосу је присуствовала и Радмила Рељић која тражи сина Слободана, несталог 10. маја 1992. године код фабрике „Избор“.

„Колале су свакојаке приче о његовом нестанку, али је истинита једино она да је заробљен жив и одведен у Маочу у једну кафану. Ту га је затекао његов друг Мирослав Сантовац, Хрват, који је касније покушао новцем да му спасе живот, али није успио. Потом је претучен, ноге су му отечене, био је сав у модрицама. Одатле није изашао жив, нити нам је његово тијело предато“, испричала је Радмила Рељић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

24 год. од формирања Прве посавске бригаде

Обиљежене 24 године од злочина у Буквику

Двадесет четири године од страдања Срба у Буковцу