„СЛУЧАЈ МЕРЧЕП“ ИЛИ ЈОШ ЈЕДНО ШМИНКАЊЕ ЗЛОЧИНА

Мерчеп тврди да ниjе командовао своjом jединицом?! Саучесници тврде да jе Михаjло Зец убиjен „случаjно“. Свjедоци се не сjећаjу имена убиjених…

Томислав Мерчеп

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Све више свjедока на суђењу Томиславу Мерчепу, оптуженом по командноj одговорности за злочине над Србима на подручjу Пакрачке Пољане, Загреба и Кутине 1991. године, почиње да „пати од амнезиjе“ или тврди да Мерчеп ни за шта ниjе одговоран.

Штавише, све чешће се чуjу тврдње да су Мерчепови људи убили загребачког Србина Михаjла Зеца „случаjно и у биjегу“.

Бивши потпредсjедник Владе Андриjа Хебранг ниjе се ни поjавио на загребачком Жупаниjском суду као свjедок на суђењу Мерчепу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова.

Хебранг jе требало да свjедочи на околности исказа Ђорђа Гуњевића, бившег помоћника Владиног изасланика за Пакрац, коjи jе описао мучења Срба у Пакрачкоj пољани и посвjедочио да jе на Хебрангову интервенциjу био пуштен из Пакрачке пољане.

Очекуjе се да свjедочи и Игор Микола, коjи се 2014. године, након десет година биjега пред хрватским правосуђем, предао перуанскоj полициjи и затражио да га изруче Хрватскоj.

Микола jе побjегао да би избjегао одлазак у затвор на пет година на основу правоснажне пресуде за помагање у убиству непознатог мушкарца под надимком Саша краjем 1991. године код Пакрачке Пољане.

Муниб Суљић и Синиша Римац (коjи су ликвидирали породицу Зец у Загребу, а онда пуштени због „процедуралних грешака“) у том случаjу осуђени су као извршилац и сарадник у ликвидациjи, а оптужница их терети и за друга убиства српских цивила у Пакрачкоj пољани.

Томиславу Мерчепу, као ратном команданту резервног полициjског састава, суди се за одвођење, злостављање, мучење и убиjање педесетак цивила са загребачког, кутинског и пакрачког подручjа.

Он тврди да ниjе крив и пориче чак и да jе командовао jединицом коjа се називала његовим именом. То jе на суђењу, насупрот исказима жртава, посвjедочило и неколико „мерчеповаца“, као и чланова тадашњег политичког врха попут Владимира Шекса и ратног министра унутрашњих послова Ивана Векића.

У овом поступку коjи траjе већ дуго, своjевремено су свjедочили новинари Гордан Малић и Давор Бутковић, а и они су се поjавили тек када jе од полициjе затражено њихово привођење.

Малић тврди да „не зна да ли jе Мерчеп командовао `причувним саставом МУП-а`“, а Бутковић сматра да jе Мерчеп одговоран за злочине над цивилима у Паркачкоj Пољани и убиства у Загребу, међу коjима jе и ликвидациjа породице Зец.

Бутковић jе подсjетио да су људи коjи су били оптужени за убиство породице Зец тврдили да су припадници Мерчепове jединице, а да jе Мерчеп почетком деведесетих у интервjуима и сам говорио да jе командант.

Новинар Бутковић jе, своjевремено, током свjедочења навео да jе Римац признао „убиство месара Зеца“ да би касниjе постао тjелохранитељ министра одбране Гоjка Шушка.

Бивши припадник резервног састава полициjе Миро Баjрамовић посвjедочио jе на загребачком Жупаниjском суду да бивши помоћник министра унутрашњих послова Томислав Мерчеп ниjе давао налоге за хапшења и ликвидациjе цивила, иако jе за њих знао jер jе био „ауторитет“ у Пакрачкоj Пољани.

Он jе потпуно ублажио своjе некадашње квалификациjе о улози Мерчепа у ликвидациjама Срба. Наиме, Баjрамовић jе први у медиjима, и то у интервjуу из 1997. године недељнику „Ферал трибjун“ проговорио о злочинима због коjих се сада суди Мерчепу, а у коjима jе и сам учествовао.

Сада он тврди да интервjу „ниjе био ауторизован“ те да би „само будала могла признати да jе одговорна за смрт 86 људи“.

„У Пакрачкоj Пољани jе било заробљених особа коjе су ликвидиране, а jа се њихових имена сада не могу сjетити. Мерчеп ниjе давао налоге ни за њихово хапшење нити за ликвидациjе, али jе за све то знао“, наводи Баjрамовић.

И он jе двиjе године избjегавао да свjедочи и дуго се ниjе одазивао позивима суда.

Штавише, према Баjрамовићевом промиjењеном исказу, Мерчеп jе чак „кажњавао људе коjи су мучили заробљенике“, али не може да се сjети „на кога би се то односило“.

За већину жртава из Пакрачке Пољане чиjа су му имена поменута, Баjрамовић jе на суду рекао да – не зна за њих.

Он сада тврди да ниjе био присутан када су убиjени Михаjло Зец, његова жена и кћерка, али да jе накнадно чуо како jе жену и диjете убио Муниб Суљић, док jе Синиша Римац „случаjно приликом биjега убио Зеца“.

„Случаj Мерчеп“ тако приjети да се претвори у jош jедну фарсу и jалов поступак за злочине над Србима.

У таквим поступцима, а било их jе много пред хрватским судовима, усљед „нових сазнања“, промиjењених исказа и уз прећутну или директну помоћ некадашњих високих хрватских функционера, људи за коjе сви знаjу да су до грла умиjешани у злочине биваjу амнестирани или добиjаjу симболичне казне.

Овакви случаjеви ревизиjе и ублажавања злочина почели су jош случаjем Мирка Норца, коjи jе за убиство стариjе жене, коjоj jе пуцао у главу, и командовање ликвидациjом српских цивила добио свега 12 година затвора.

А ни то ниjе одлежао до краjа, jер му jе некадашњи хрватски предсjедник Стипе Месић указом скратио казну.

Извор:

Везане виjести:

„Мерчеп наређивао ликвидациjе“ – Jadovno 1941.

ОПТУЖЕН ТОМИСЛАВ МЕРЧЕП – Jadovno 1941.

СУЂЕЊE МЕРЧЕПУ: МОНСТРУОЗНОСТИ ИЗЛАЗЕ НА ВИДЈЕЛО …

„Мерчепови људи су ме мучили“ – Jadovno 1941.