Слово на Дан Републике Српске

1995. године као дјечак од 9 година био сам свједок колона протјераних Срба из Републике Српске Kрајине. Слике спаљених цивилних возила, бомбардоване од стране хрватске авијације, до данас су ми урезани у сјећању.

Тада сам био премлад да бих знао да ово није први пут у нашој новијој историји, да авијација сусједне земље бомбардује колону српских цивила.

Недуго затим, моја ће породица угостити родбину из Подвидаче и Санског Моста. Нама дјеци је то било драго јер смо имали више другара за улични фудбал. Међутим, моја браћа и сестре нису дошле код нас због фудбала. Они су протјерани од стране хрватско-муслиманско-нато војске. До данас, један дио њих је отишао у Америку, други дио се скућио у Приједору, а само неколико њих се вратило својој кући.

Данас на Дан Републике можемо чути, са разних страна и из различитих побуда, како су Републику Српску стварали криминалци, лудаци, злочинци, како је она „геноцидна творевина“, итд. Али, зар нису сличне оптужбе пљуштале по Србима и 1914. и 1941. из Берлина, Беча, Будимпеште, Загреба, Сарајева…? Зар и Гаврила нису прогласили злочинцем, болесником, лудаком? Зар и краља Александра нису убили због његовог „злочина“ и „угњетавања“? Зар и дјецу Kозаре нису таманили због побуне њихових злочиначких родитеља? Зар НАТО авиони нису бомбардовали пијаце и возове по Србији, како би спријечили „геноцид“?

Питам се, да је којим случајем те 1995. године нестало Републике Српске, да је остварен план „границе на Дрини“, да ли бих ја био код своје куће, или бих можда био грађанин Новог Сада, Ричмонда, Љубљане, Париза, свих ти лијепих градова у којима имам родбине? Да ли би Балкан био племенитији без Републике Српске? Да ли би западно од Дрине било мање криминала, злочина, лудака, сиромаштва, да је којим случајем Републике Српска нестала под налетом хуманих НАТО бомби, текбира муџахедина, и потомака тисућљетне културе и насљедника мултиетничке традиције ага и бегова?

Ово што ја данас сједим код своје куће у своме граду, и пишем ове редове на Дан Републике Српске 2019. године, заслуга је тих „злочинаца“, „криминалаца“, „лудака“ који су страдали од породилишта, до старачких постеља, од Башчаршије, преко Kоридора, до Возуће, Озрена, Сребренице, Вележа, Мајевице, Јахорине, Игмана, Влашића, Гламоча, Грмеча, итд.

Срећан Дан Републике потомцима недокланог племена уз ријечи краља Стефана Твртка И Kотроманића, принесене у молитви Св. Стефану:

„ Веома је пријатно прослављати Тебе како доликује и истинском вјером и овом, дакле побожном и радосном ријечју обратити се Теби, о првомучениче Христов Стефане. Ти се, пак, за оне што те каменоваху мољаше говорећи: ‘Господе, не узми им ово за гријех, јер не знају шта чине’.“

АУТОР: Борис Радаковић

Извор: http://srbiubih.com