Слободан Маричић: ФОЛКСДОЈЧЕРИ У ЈУГОСЛАВИЈИ – СУСЕДИ, ЏЕЛАТИ, ЖРТВЕ

Аутор о књизи :
Коjи jе мотив аутора да напише ову књигу и ко стоjи иза проjекта, било jе наjчеће питање или потпитање у неколико година истраживања и у разговорима коjе сам водио у припреми ове књиге. Осећаjући пред читаоцима неку недефинисану обавезу поновићу свима исти одговор, да jе мотив била жеља да сазнато и доживљено на тему “Фолксдоjчери” истинито и што верниjе пренесем свима коjе ово сложено питање занима. Иза проjекта стоjи много рада и искуство шездесет година живота у времену, коjе се поклапа са више од пола века лутања, полуистина или неистина на ову и многе друге важне историjске и животне теме у некадашњоj Југославиjи.
Желим да истакнем да моjа питања, одговори и разговори нису често били по укусу моjих броjних саговорника, шароликих по годинама, искуству, звањима и знањима из ове теме и по околности у коме се поглављу говори о њиховоj личноj или прошлости њихових родитеља. Читаоци ове књиге ће видети, колико jе та прошлост била различита и истовремено трагична у релативно кратком времену.
Не познаjем професионални осећаj када афирмисани историчар додjе у посед неистражених и jавности непознатих а важних докумената и историjских чињеница. Али ми jе добро знано искушење, како новинар пред таквим чињеницама остаjе без коментара. Оно што jе овде први пут изнето у jавност, довољно jе речито, да jе моj коментар често био сувишан. Ако се уопште може одмах изрећи било каква оцена о овоj књизи, коjу многи угледни и искусни поjединци називаjу студиjом , сатисфакциjа ми jе неспорна чињеница да jе ово први фактографско – историjски приказ о Немачкоj националноj мањини – Фолксдоjчерима, из досада непознатог угла и отварање jедне до данас табу-теме – њихове судбине нарочито после ИИ. Светског рата у Југославиjи. Таj задатак jе одавно требало да обаве истпричари.
Један уважени академик, од неколико са коjима сам имао част и задовољство разговарати о овом питању, рекао ми jе да jе више пута због изношења у jавност непознатих или скриваних историjских чињеница био критикован са образложењем да руши историjске истине и митове из Народно-ослободилацке борбе у Југославиjи. Иначе jе говорећи у jавности посебно истицао непотребне jугословенске и друге жртве у рату.
Хвала свима, коjи су ме упозоравали истичући да jе тема ове књиге осетљива, незгодна чак и опасна.
Хвала и онима, коjи су ми говорили да jе одавно требало да се овоме пише и саветовали ме да моj фељтон обjављен у дневним новинама о овоме пре две године , преточим у књигу.
Данас, када jе књига завршена видим, да су и jедни и други били у праву.
На краjу поменутих разговора на ову тему су ме наjчећће питали: Ко jе крив ? Ко jе у праву ? На ово поjедностављено питање, jа нисам имао одговора, нити га даjе ова књига. Она jе само збир код нас и у свету до сада мало познатих и много више потпуно непознатих сведочанстава о нашоj блискоj прошлости и подстицаj, да се ова тема научно истражи и тиме официjелно закључи то трагично време, како би се отклонио камен смутње измедjу два народа.
Без обзира ко и како гледа уназад у блиску и даљу историjу, Немци и Срби су народи са сличним судбинама, деобама и сеобама. Да би им медjусобни односи и нека заjедничка будућност били бољи, користан jе сваки допринос. Надам се и оваj моj.

Резиме књиге
На (jуго)словенске просторе Немци су се почели досељавати током прве половине XВИИИ века. После две стотине година, било их jе око пола милиона, наjвише у Воjводини и Славониjи. Већи броj jе живео на селу, бавећи се пољопривредом, а мањи броj у урбаним срединама и то углавном као занатлиjе.
У Краљевини Југославиjи измедjу два рата су припадници немачке националне мањине, на основу одредби Европског уговора о заштити права националних мањина из 1919 године, уживали сва градjанска и политичка права укључивши и изборно. Односи немачких досељеника са властима и домаћим становниством у Краљевини Југославиjи били су коректни, све до периода пред Други светски рат, осим у Дравскоj бановини.
Доласком нациста на власт у Немачкоj, Културбунд – као кровна организациjа свих Фолксдоjчера у Краљевини Југославиjи почиње деловати, искључиво у смислу теориjа Национал-социjализма. Идеологиjа и учење о немачкоj надраси и супремациjи над осталим народима, лако jе прихва]ена и утицала jе на отудjење пре свега младjих из редова немачке националне мањине. Већина Фолксдоjчера посебно млади, почињу се осећати и изjашњавати као припадници Хитлеровог Трећег Раjха. Тако jе у Краљевини Југославиjи настала броjна пронацистицки опредељена Пета колона, коjа се априла 1941. године и током четворогодисњег рата определила за борбу против земље у коjоj су родjени и живели.
Око четрдесет хиљада jугословенских Фолксдоjчера старости од 18 до 22 године, ће током 1941/42 године добровољно ступити у СС jединице, а jош толико стариjих jе до краjа рата мобилисано. Ове по саставу елитне воjне формациjе запамћене су широм Европе по ратним злочинима. Укупно jе у оружаним формациjама и воjскама квислинских држава на териториjи бивше Краљевине Југославиjе, било преко деведест хиљада мушких и женских припадника немачке националне мањине.
Све ове jединице су се, а нарочито СС одреди, током рата борили против партизана широм окупиране jугословенске териториjе и вршиле одмазде и егзекуциjе цивилног становништва. Мали броj Фолксдоjчера jе припадао и борио се у Покрету отпора или учествовао у борбама на страни НОВЈ. Окончањем рата су углавном сви заробљени припадници оружаних формациjа послати у логоре, а припадници СС jединица по правилу стрељани од партизана или Црвене армиjе. Велики броj припаднике немачке националне мањине jе пред краj рата напустио земљу, а наjвећи броj оних коjи нису напустили земљу, медjу њима и они коjи нису ни на коjи начин учествовали у ратним збивањима укљуцивши стариjе и децу, до краjа 1948. године, а неки и дуже, прошли су кроз осамдесетак логора широм Југославиjе.
Око 200 хиљада jе краjем 1944. године побегло из земље пред Црвеном армиjом и jугословенским партизанима. Процењуjе се да jе близу 100 хиљада припадника немачке националне мањине из Краљевине Југославиjе изгубило живот, од чега 40 хиљада у униформи и под оружjем током рата, а остали су нестали, настрадали у бегству из логора, стрељани или умрли од болести, глади и исцрпљености.
Према званицним подацима у Југославиjи jе средином 1953. године, живело укупно 62 хиљаде припадника немачке националне мањине, мада се процењуjе да их jе било више од 75 хиљада. Према попису из 1981. укупно се jош 8.712 лица из СФРЈ изjаснило као Немци, а 1402 као Аустриjанци. Иако jе према статистичким подацима из 1990. године пет наjвиших представника у друштвено-политичким заjедницама било немачког порекла, може се закључити да пола века после Другог светског рата и скоро три века од доласка на ове просторе, у земљама бивше СФРЈ и СРЈ немачка национална мањина готово да и не постоjи.

Наруџбеница за књигу : ( књига распродата, продаjе само на ЦД-у )
“ФОЛКСДОЈЧЕРИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ”
Цена књиге на ЦД-у jе 500,00 динара/* + поштански троскови 200,00 динара (Пост еxпресс)
испорука за jедан дан !

Доставити обавезно следеће податке :
Име и презиме :
Улица и броj :
Град / место :
Држава :
Телефон
/ Испоруке се не врше у иностранство /

Извор: akademediasrbija.com