Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Postavka izložbe „U ime naroda: politička represija 1944-1953“ u Istorijskom muzeju Srbije. Među eksponatima pred posetiocima će se naći i precizan spisak 56.000 streljanih u ime režima
KANCELARIJA Ozne, zatvorske ćelije u kojima su dane provodili Draža Mihailović, Borislav Pekić, Dragoljub Jovanović, fotografije i lične stvari poznatih i nepoznatih ljudi stradalih na Golom otoku i mnogim drugim kazamatima „oživeće“ na izložbi „U ime naroda: politička represija u Srbiji 1944-1953“ u Istorijskom muzeju Srbije, koja će biti otvorena 16. aprila.
Prvi put je na jednom mestu sabrano sve što se zna o ovom vremenu. Pred posetiocima su do sada neobjavljene fotografije sa Golog otoka, baza podataka sa dešifrovanim podacima 16.500 zatvorenika ozloglašenog ostrva, kao i precizan spisak 56.000 streljanih u ime režima.
Sa plakata koji poziva posetioce da uđu u muzej gleda nas jedan od najpoznatijih političkih osuđenika, književnik Borislav Pekić. Njegovo lice namerno je okrenuto ka zgradi Skupštine Srbije, kao da i danas prkosi državi koja ga je proglasila disidentom. Na ulazu u muzej posetioce čekaju kuglice kojima se nekad glasalo „demokratski“, u dve kutije, „za“ i „protiv“.
U muzeju, specijalno „zamračenim“ za ovu priliku, slikama egzaltiranih ljudi sa mitinga i radnih akcija suprotstavljaju se bonovi i „tačkice“ za hranu, kao i mape tajnih grobnica. U centralnom holu, na zidu je poređano na stotine fotografija znanih i neznanih stradalnika političkog režima tog vremena.
– Ovaj hol je posvećen svim žrtvama. Uz fotografije, izloženi su i lični predmeti tih ljudi, njihova poslednja pisma najbližima ispisana na papirima, prošvercovanim knjigama, pa čak i jastučnicama. Ovi predmeti treba da „ožive“ te bezimene slike na zidu – kaže, za „Novosti“, autor izložbe Srđan Cvetković.
PODRŠKA
POSTAVKA „U ime naroda“ nastala je upravo zahvaljujući podršci i pomoći naroda. Mnogi ljudi su prilagali fotografije i lične stvari svojih najmilijih koji su stradali tih godina, donirali svoj skromni novac i vreme volontirajući tokom priprema. Cvetković veruje da postoji još mnogo vrednih svedočanstava o tim danima, pa će svim posetiocima biti omogućeno da ih, ukoliko žele, doniraju za neku narednu veliku izložbu.
Namera autora je da pokaže da politička represija nija znala za klasne i socijalne razlike. Fotografije poznatih ljudi koji su u jednom trenutku postali pretnja režimu samo su deo mnogo veće slike.
– Ove priče su uzete simbolično, kako bi ilustrovale pripadnike različitih slojeva društva koji su ubijeni zbog ideloško-političkih razloga ili ratne osvete. Kolektivno i neselektivno kažnjavani su svi koji su prvih meseci posle rata dospeli u ruke Ozne.
Bio je to način da novoformirana država „pokaže zube“, da se zastraši stanovništvo, da se režim otrese tog starog građanskog sloja – objašnjava Cvetković.
U jednoj od soba u muzeju stoji verna replika seoskog dvorišta. U sredini ambar i bunar, autentični primerak darodavca iz Pančeva, kao jasna asocijacija na prinudni otkup i kolektivizaciju koja je gotovo uništila posleratnu poljoprivredu i odvela u smrt hiljade seljaka.
U nastavku „šetnje“, slike sela zamenjuju prizori sa Golog otoka. U centralnom delu nalazi se maketa najpoznatijeg posleratnog gulaga, a na zidu fotografije zarobljenika, ali i upravnika i čuvara zloglasnog zatvora.
Potresna svedočanstva o stradanjima na Golom otoku kulminiraju sa skicom zloglasne „Petrove rupe“, u kojoj su surovo kažnjavani oni koji su bili „imuni na druge vaspitne metode“.
TRIBINE
U posebnom odeljku muzeja, „kongresnoj sali“, tokom izložbe biće prikazivani nekada zabranjeni filmovi, dokumentarci, ali i držana predavanja i tribine o političkoj represiji. Na izložbi će gostovati delegacije iz Slovenije, Mađarske, Poljske, koji će predstaviti svoja iskustva iz tog mračnog vremena.
Na uvid javnosti prvi put iznete i lične stvari Draže Mihailovića, koje je imao prilikom hapšenja, „zapakovane“ u repliku ćelije u kojoj je živeo poslednje dane. Njegove prve „komšije“ su Pekić i Jovanović, čija se pisma i fotografije mogu gledati sedeći na zatvorskoj klupi.
– Draža je za nas samo jedan mali delić priče o velikim stradanjima. U centru pažnje su obični, anonimni ljudi, seljaci, sveštenici, sportisti, profesori, čije sudbine nisu ništa manje značajne. Жelimo da progovorimo o ovim teškim temama i da na taj način doprinesemo širenju političke kulture, a ne da raspirujemo mržnju ili revanšizam za koji je sad kasno – naglašava Cvetković.
Izložba „U ime naroda“ biće otvorena 16. aprila, u 18 časova, „mitingom“ na Trgu Nikole Pašića i trajaće do avgusta. Koliko je ova priča važna i lična mnogim ljudima, svedoči i jedna lala. Nepoznata osoba okačila ju je na vrata muzeja, a organizatori su rešili da je ostave tu, u znak podrške svima onima koje još boli sećanje na te dane.
Piše: Ana Popadić
Izvor: Večernje Novosti
