Slika jedne smrti

Šta se krije iza suza koje svet roni nad slikom mrtvog deteta, snimljenog na jednoj turskoj plaži

Ratko Dmitrović

Svetom vladaju novac, zlo i laž. Ponekad, kad već gasne nada, bukne neodbranjivom snagom ono što zovemo božijom pravdom, dobrom, ljudskošću, ono što na kraju ovu planetu još uvek održava u životu. Tada se trojstvo mraka povuče u senku, čeka i ubrzo vraća na scenu, još jače, bogatije, bestidnije. O čemu ja to?

Svet je šokiran strašnom fotografijom mrtvog trogodišnjaka kojeg je more izbacilo na jednu plažu turske obale. Kao da spava; glava na strani, opružene noge i ruke s prstićima podignutim nagore. Baš kao da spava. I tu, na pesku turske obale, nakon jedva čujnog okidača foto-aparata koji je samo registrovao jednu od milion jezivih posledica delovanja spomenutog trojstva, počinje kolosalno licemerje, trijumf pogani zadnje vrste.

U ridanju za malim Ajlanom Kurdijem, tako se zvao trogodišnjak, najglasniji su oni koji su ga ubili. To dete je stradalo u očajničkom pokušaju njegove porodice da pobegne iz rata. A ko je izazvao taj rat? Sećate li se kako je počeo, u kakvim okolnostima?

Izgleda da smo zaboravili, a tome smo kao narod skloni, ko je mesecima, primera radi, plasirao i raznosio priču da predsednik Iraka, Sadam Husein, ima atomsku bombu. Kad su videli da je ta laž suviše prozirna, našli su mu bojne otrove. Ko? Upravo ovi mediji, štampani i elektronski, najuticajniji na svetu, koji danas nariču za malim Ajlanom.

Identičan scenario primenjen je u Libiji, sličan u Siriji. Koga god je grejalo „arapsko proleće“ tome je pakao otvorio svoja vrata. To i takvo proleće dolazilo je na krilima bombardera zemalja demokratskog i razvijenog sveta. Ta demokratija uništila je spomenute zemlje, gurnula malog Ajlana u more.

Nikad pronađeni bojni otrovi bili su tas na vagi (sećate li se Račka i slične režije uoči bombardovanja Srbije) za napad koalicije 48 država, predvođenih SAD-om, na Irak. Sadam je psihopata, ima bojne otrove, može pola sveta da ubije, govorili su i pisali isti ovi koji nam danas objašnjavaju zbog čega su hteli, naprosto morali da objave sliku jedne smrti.

Sadama su obesili, Gadafija likvidirali uz strašna poniženja pred smrt, od Mubaraka načinili biljku. Šta sada hoće? Na čemu rade? Šta najavljuje, a najavljuje sigurno, slika majušnog tela bez života, kojeg je more, kao opomenu iznelo i položilo na pesak?

„Novosti“ nisu objavile sliku o kojoj je reč. Ne zbog ovih o kojima govorim, već zato što mislimo da slika mrtvog Ajlana nije suština priče, njeno jezgro. Pored toga, slika smrti nikada nije lepa, a ovu koriste da bi odvukli pažnju s nečeg drugog, za sada nepoznatog.

E, tog nepoznatog treba da se plašimo.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović