Шта се криjе иза суза коjе свет рони над сликом мртвог детета, снимљеног на jедноj турскоj плажи
Ратко Дмитровић
Светом владаjу новац, зло и лаж. Понекад, кад већ гасне нада, букне неодбрањивом снагом оно што зовемо божиjом правдом, добром, људскошћу, оно што на краjу ову планету jош увек одржава у животу. Тада се троjство мрака повуче у сенку, чека и убрзо враћа на сцену, jош jаче, богатиjе, бестидниjе. О чему jа то?
Свет jе шокиран страшном фотографиjом мртвог трогодишњака коjег jе море избацило на jедну плажу турске обале. Као да спава; глава на страни, опружене ноге и руке с прстићима подигнутим нагоре. Баш као да спава. И ту, на песку турске обале, након jедва чуjног окидача фото-апарата коjи jе само регистровао jедну од милион jезивих последица деловања споменутог троjства, почиње колосално лицемерjе, триjумф погани задње врсте.
У ридању за малим Аjланом Курдиjем, тако се звао трогодишњак, наjгласниjи су они коjи су га убили. То дете jе страдало у очаjничком покушаjу његове породице да побегне из рата. А ко jе изазвао таj рат? Сећате ли се како jе почео, у каквим околностима?
Изгледа да смо заборавили, а томе смо као народ склони, ко jе месецима, примера ради, пласирао и разносио причу да председник Ирака, Садам Хусеин, има атомску бомбу. Кад су видели да jе та лаж сувише прозирна, нашли су му боjне отрове. Ко? Управо ови медиjи, штампани и електронски, наjутицаjниjи на свету, коjи данас наричу за малим Аjланом.
Идентичан сценарио примењен jе у Либиjи, сличан у Сириjи. Кога год jе греjало „арапско пролеће“ томе jе пакао отворио своjа врата. То и такво пролеће долазило jе на крилима бомбардера земаља демократског и развиjеног света. Та демократиjа уништила jе споменуте земље, гурнула малог Аjлана у море.
Никад пронађени боjни отрови били су тас на ваги (сећате ли се Рачка и сличне режиjе уочи бомбардовања Србиjе) за напад коалициjе 48 држава, предвођених САД-ом, на Ирак. Садам jе психопата, има боjне отрове, може пола света да убиjе, говорили су и писали исти ови коjи нам данас обjашњаваjу због чега су хтели, напросто морали да обjаве слику jедне смрти.
Садама су обесили, Гадафиjа ликвидирали уз страшна понижења пред смрт, од Мубарака начинили биљку. Шта сада хоће? На чему раде? Шта наjављуjе, а наjављуjе сигурно, слика маjушног тела без живота, коjег jе море, као опомену изнело и положило на песак?
„Новости“ нису обjавиле слику о коjоj jе реч. Не због ових о коjима говорим, већ зато што мислимо да слика мртвог Аjлана ниjе суштина приче, њено jезгро. Поред тога, слика смрти никада ниjе лепа, а ову користе да би одвукли пажњу с нечег другог, за сада непознатог.
Е, тог непознатог треба да се плашимо.
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести: Ратко Дмитровић