Новости истражуjу – гробови српских воjника расути су на 676 места у чак четрдесет држава. За хитне санациjе у 2013. години потребно 85, планирано свега 15 милиона динара
ПОСМРТНИ остаци српских и jугословенских воjника расути су на 676 локациjа у чак 40 држава, а процењуjе се да у овим хумкама почива и до 300.000 покоjника. О великом броjу воjних гробаља и мемориjала држава годинама ниjе водила бригу, па су многа у лошем стању. Иако jе само за хитне санациjе ових обjеката планиране за 2013. потребно 85 милиона динара, предлог буџета за следећу годину предвидео jе пет пута мањи износ.
Иако су потребе вишеструко веће, за одржавање гробова и костурница у туђини држава годинама уназад издваjа просечно по 15 милиона динара. Буџет за сећање на претке у свету заокружуjе и нешто више од осам милиона динара намењених за текуће одржавање мемориjала. Изузетак jе направљен ове године, jер jе за санациjу спомен–комплекса на Зебрњаку, на коме jе недавно обележена годишњица Кумановске битке, издвоjено више од 70 милиона динара.
БРИГА О ХУМКАМА ПО СПОРАЗУМУ БРИГУ о поjединим воjничким гробљима требало би ускоро да преузму државе на чиjоj териториjи се налазе, а Србиjа би заузврат бринула о њиховом мемориjалима. Први такав споразум потписан jе са Словачком, где почива више од 5.500 српских заробљеника и интернираца. У току су преговори са Русиjом, а чека се одговор Италиjе, Румуниjе и Македониjе
Костурница код Куманова само jе jедан са списка обjеката у коме почиваjу српски воjници. Мало jе познато да у Алжиру почива 324 српских воjника умрлих у француским болницама у Првом светском рату. У Тунису jе сахрањено око 2.500 српских воjника, Францускоj 748, Грчкоj 8.500.
Велико почивалиште српских воjника jе и Чешка – у Оломуцу jе сахрањено 1.200, а у Јиндриховцима jош 7.200 српских воjника умрлих у заробљеништву у Аустроугарскоj. Воjничке хумке расуте су и у Египту, Великоj Британиjи, Норвешкоj, Аустриjи, Пољскоj…
У Министарству за рад коjе води бригу о мемориjалима кажу да jе већина воjничких гробаља, упркос скромним средствима, у пристоjном стању.
– Већина воjничких мемориjала, гробаља и костурница у свету од 2003. године до данас jе обновљена – каже Негован Станковић, државни секретар овог министарства. – У сарадњи са нашим амбасадама, коjе прате њихово стање на терену, сваке године правимо листу приоритета за обнову. Наjвише оштећења санирано jе на обjектима у Македониjи, али и Румуниjи и Грчкоj.
Да jе стање воjних мемориjала у свету годинама било флека на образу Србиjе и да би држава требало више да води рачуна о спомен-местима сматра Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године.
– Ма колика да jе беспарица, Србиjа не би смела да дозволи да су jоj воjничка гробља запуштена и запарложена – каже Јуришић. – Већина њих, после много година, данас jе у пристоjном стању, али брига о њима требало би да буде стални задатак за сваку владу.
Прва ставка у плану обнове за следећу годину jе окончање радова на Спомен-костурници у Бизерти и воjничког гробља у Мензел Бургиби у Тунису.
Извор: НОВОСТИ