Шкрбић: Број убијених Бошњака ван борбе изражава се стотинама

Аутор студиjе „Сребреничка подвала“ Ратко Шкрбић тврди да jе на основу докумената добиjених на увид од Тужилаштва Хашког трибунала дошао до податка да се броj убиjених Бошњака ван борбе у Сребреници и око ње 1995. године, може изразити jедино у стотинама, а никако у хиљадама.

„Дошао сам до података, да се у Сребреници броj убиjених ван борбе може изразити jедино стотинама, а никако хиљадама људи“, рекао jе Шкрбић синоћ Срни, пред почетак промоциjе другог издања студиjе „Сребреничка подвала“ у Новом Саду.

Он jе истакао да његову тврдњу поткрепљуjу сва релевантна документа, коjа jе као вjештак одбране добио на увид од Тужилаштва Хашког трибунала.

„Риjеч jе о документима УН, потом документима(такозване) Армиjе РБиХ, као и броjним списима са суђења у Хашком трибуналу. Риjеч jе о изjавама свjедока, експертским извjештаjима вjештака Тужилаштва, како воjним тако и цивилним, као и другим вjеродостоjним документима. Сваки моj податак изнесен у студиjи, лако jе провjерљив, jер jе дословно преписан из тих докумената“, рекао jе Шкрбић.

Он каже да не зна на основу коjих доказа се дошло до податка о 8.000 бошњачких жртава у Сребреници.

„Не знам чиме jе доказано да jе у Сребреници убиjено 8.000 људи. Ја се не бавим откопавањем масовних гробница, него као самостални истраживач нудим jавности документе о Сребреници, коjи имаjу међународну вjеродостоjност. До тог податка, на основу вjеродостоjних докумената, нисам могао доћи упркос чињеници да сам прочитао брда материjала везаних за Сребреницу“, навео jе Шкрбић.

Он jе напоменуо да му jе те документе Тужилаштво морало доставити по службеноj дужности, jер jе као воjни вjештак радио експертизе и истраживања у случаjевима одбране генерала ВРС-а (Здравка) Толимира и (Радивоjе) Милетића.

Шкрбић jе истакао да га jе на истраживањиња везана за стварну истину о дешавањима у Сребреници мотивисао новински чланак из 2004. године, jош док jе предавао као професор на катедри за стратегиjу у Школи националне одбране.

„Чланак се звао `Икона Сребренице`, а написао га jе Џонатан Руперт некадашњи новинар Би-Би-Си-jа. Он наводи податак, позиваjући се на западне обавjештаjне службе, да jе до 1998. године на аеродрому у Тузли вршена идентификациjа на хиљаде тиjела из циjеле БиХ. Руперт у чланку констатуjе, да се на основу наjсавремниjих анализа, укључуjући и ДНК-а, са Сребреницом могло повезати око 200 тиjела“, рекао jе он.

Шкрбић jе навео и податак, према коме jе у Сребреници, по свим валидним документима, 6. jула 1995. године било око 40.000 становника.

„Када jе влада из Сараjева уз помоћ Свjетске здравствене организациjе (СЗО), 4. августа, 1995. године извршила попис, у Тузли и околини било jе 35.632 људи из Сребренице. Они су пописани као цивили избjеглице, мада то нису били, него се радило о расељеним лицима. Поменутом броjу треба додати и 3.000 воjника Армиjе БиХ, коjи се нису регистровали као избjеглице“, навео jе он.

Шкрбић jе истакао да не пориче да се у Сребереници догодио злочин и то већих размjера, коjи он увиjек и у свакоj прилици осуђуjе, али да се ниjе десио геноцид.

„По међународном праву и важећим правним дефинициjама, ако се броj убиjених мjери стотинама геноцида нема. Морам, међутим, признати да Хашки трибунал геноцидом дефинише и када буде убиjено троjе људи. Тако jе Трибунал геноцидом дефинисао убиство три челна човjека Жепе, команданта бригаде, предсjедника жепачке општине, као и jош jедног човjека“, поjаснио jе Шкрбић.

Он сматра да велики проблем представља и чињеница да Трибунал никад ниjе раздвоjио оне коjи су убиjени у борбама, од оних коjи су убиjени ван њих.

„Ја сам у судници Трибунала инсистирао да се раздвоjе они коjи су погинули у борбама у Сребреници од оних коjи су убиjени ван њих. Према подацима генералног секретара УН, у борбама око Сребренице, током пробоjа дивизиjе, као и у међусобним окршаjима погинуло jе наjмање 3.500 припадника (такозване) Армиjе РБиХ. Те погинуле и Трибунал назива легитимним жртвама“, рекао jе он.

За Шкрбића холандски мировни батаљон у Сребреници са мандатом УН, не сноси „већу“ одговорност за дешавања у Сребреници 1995. године.

„Мировни холандски батаљон ниjе могао битниjе утицати на дешавања у Сребереници и око ње, jер као такав ниjе имао мандат да употриjеби силу. Мислим да управо из тог разлога батаљон не сноси већу одговорност“, констатовао jе Ратко Шкрбић.

Промоцииjи jе присуствовао и Стефан Каргановић, директор невладине организациjе „Историjски проjекат Сребреница“, са сjедиштем у холандском граду Хагу, коjа jе и издавач Шкрбићеве студиjе.

Промоциjа студиjе „Сребреничка подвала“ одржана jе у препуном амфитеатру Спортског и пословног центра „Воjводина“ (Спенс).

Студиjа „Сребреничка подвала“ има 262 стране, штампана jе у тиражу од 500 примjерака, а циjена jоj jе 500 динара (око четири евра).

Пензионисани пуковник Ратко Шкрбић jе елитни штапски официр, предавач на Воjноj академиjи и учесник у рату у БиХ, као командант бригаде у Воjсци Републике Српске.

Извор: 

Везане виjести:

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛА“ – Jadovno …

НАЈАВА ТРИБИНЕ НА ТЕМУ КЊИГЕ ПУК. РАТКА … – Jadovno 1941.

ХАШКО ТУЖИЛАШТВО НАМЈЕРНО „НАДУВАЛО … – Jadovno 1941.

Подриње – Jadovno 1941.