Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Скопски споменик цару Душану

Датум објаве: петак, новембар 29, 2013
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/antic-ceda.jpg

Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партиjе Срба у Македониjи. У региону jе стање идеално. Сви су у Европскоj униjи или надомак ње, а Србиjа jе „фактор стабилности”. У Хрватскоj већина грађана веруjе да jе српска култура извор злочина. Усташки фашисти, према томе, били су борци за слободу и правду, истина на погрешноj страни, али нико ниjе савршен.

У савременоj Хрватскоj, међутим, има и грађана и политичара коjи не желе да разуларена руља разних фашисоидних и верски затуцаних фанатика одређуjе како ће бити тумачен закон. Да улица и разни потомци „државотворних” „jасеновачких месара” замене државни сабор. Међутим, разлика у односу према Србима, рецимо вођства владаjућег СДП Хрватске и екстремиста коjи сакупљаjу потписе за стављање српске културе ван закона, лежи само у углу гледања. Први би их гонили у планини, а други би могли и да их истрпе, али у Националном парку. За све наведено ниjе крив хрватски народ, већ његова идентитетски нестабилна и мржњом затрована елита. Наравно, много су несхватљиво и неопростиво криве и савремене владе СР Немачке.

Европом лута члан председништва Босне и Херцеговине и обjашњава како jе ислам у ову земљу дошао пре хришћанства. Поручуjе и да jе у Србиjи сазрела генерациjа политичара спремна да „прихвати суверену Босну”. Пошто две децениjе имамо дипломатске односе, то само може да значи прихватање недемократског и противуставног рушења равноправности српског народа и укидања Републике Српске.

У Македониjи су, међутим, прилике другачиjе. У своjим замршеним, себичним, чудним и често бесмисленим плановима, Слободан Милошевић се одрекао Срба у Македониjи. Срби су уочи 1912. чинили петину становништва Вардарске Македониjе, данас jедва да чине између два и пет одсто. Ипак, 2001. албански устанак и клиничка смрт македонске државе довели су до уставних промена и успоставе двонационалне власти у Скопљу. Македонскоj држави и њеном националном покрету тада су устребале друге мањине, међу њима и српска. Тако jе дошло до чудног обрта: српска црква jе у Македониjи одавно забрањена и гоњена, званична Србиjа jавно прокажена, али jе српска странка постала парламентарна и у савезу с владаjућим македонским партиjама укључена у власт. СР Немачка и ЕУ билесу равнодушне према политичкоj улози малоброjних Срба. Албанци и социjалдемократска наследница македонских комуниста, постали су jош нетрпељивиjи. Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партиjе Срба у Македониjи. Тако jе било, рецимо, у време Тадићеве владе, када су неки кругови блиски властима ступили у пословне везе с македонском опозициjом, па су покушали чак да поделе и маргинализуjу ионако неjаке српске политичке представнике. ДПСМ jе, међутим, у повољним политичким приликама, упркос великим искушењима – хапшењу и вишегодишњем заточењу архиепископа Јована Шестог, признању независног албанског Косова и слабом положаjу у коме се налази Република Србиjа – стицаjем околности, али и пожртвованим радом њених чланова на челу са Иваном Стоилковићем, успела да постигне извесне успехе. Тако jе у Македониjи Свети Сава постао jедан од званичних празника. Пре годину дана Република Македониjа jе, заjедно са Републиком Србиjом, код Куманова прославила велику победу српске воjске и ослобођење из 1912. године. То jе био наjвећи ударац европским политичким покушаjима ревизиjе тумачења Балканских ратова. На Зебрњаку jе обновљен запустели, од бугарских фашиста и македонских комуниста срушени, споменик-костурница. У Куманову jе српски поново постао jедан од службених jезика. Српски посланик у Собрању jе био jедини коjи jе гласао против jедностраног признања албанског Косова и политикантске резолуциjе коjом jе усуђен злочин у Сребреници.

Пре неког времена првакиња македонских социjалдемократа сручила jе буjицу гнева на Ивана Стоилковића зато што jе мост на Вардару назвао његовим старим именом – Душанов мост. Њему, рођеном Скопљанцу, рекла jе и да може да се пресели на Косово. Ниjе било реакциjа страних дипломата. Ћутала jе и европска, баш као и национал-бољшевичка Србиjа. ДПСМ jе, међутим, ових дана успео да постигне да у Скопљу буде подигнут споменик цару Душану. Српски император, коjи jе крунисан у Скопљу, макар jе,за разлику од Александра Великог и Скендербега (коjима су Македонци и Албанци претходно подигли споменике),извесно боравио у овом вардарском граду.

Подизање споменика цару Душану у Скопљу ниjе обjављено у медиjима Србиjе. Ниjе jављено ни да ли jе српска влада, чиjи су први људи пожурили да тамо прошле године држе говоре, до данас платила своj део обавеза око обнове Зебрњака.

Напредни клуб

Чедомир Антић
Извор:  ПОЛИТИКА



Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top