arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сјећање на страдале раднике РТС-а

Spomenik_poginulim_radnicima_RTS-a.jpgЧланови породица, приjатељи и колеге положили су ноћас у 2.06 часова виjенце на спомен-обиљежjе „Зашто?“, у знак сjећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године.

„Ове ноћи сећамо се 23. априла 1999. године, када jе у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизиjе. То срце ниjе била зграда, одељење мастера и сва вредна техника у њему, то су људи коjи су били наjвредниjи и наjбољи део телевизиjе. То су били људи коjи су часно и поштено обављали своjе радне задатке мислећи на сутра. Имали су своjе планове, надања, жеље. Тог априлског jутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте“, рекао jе Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића.

Он jе упитао зашто jе и коме било потребно да 16 невиних људи изгуби своjе животе, jер они нису никоме приjетили нити су икога угрожавали, већ су само обављали своj обичан и за њих свакодневни посао.

„На то питање, нажалост, jош нисмо добили одговор. Они коjи га знаjу jош ћуте и не желе да проговоре. Док таj одговор не добиjу, душе убиjених се неће смирити, оне ће га и даље тражити“, нагласио jе Медић.

У нападу НАТО на РТС погинули су: Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксениjа Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размjени, Небоjша Стоjановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгоjевић (27), радник обезбjеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизаjнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Деjан Марковић (39), радник обезбjеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбjеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Бомбардовање РТС-а jе био први случаj да jе медиjска кућа проглашена за легитимни воjни циљ.

Међународна организациjа за људска права „Хjуман раjтс воч“ jе 2000. године саопштила да ниjе било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизиjе.

Челници НАТО-а су тврдили да jе напад био оправдан, а специjална комисиjа Хашког трибунала коjа jе испитивала и случаj бомбардовања РТС-а, ниjе предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић jе, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да ниjе поштовао наређење тадашње савезне владе, и људе и технику измjестио из обjеката РТС-а у Абердаревоj и у Хиландарскоj улици.

У Кошутњаку jе отворен спомен-парк „Да се не заборави“, у коме jе засађено 16 стабала пирамидалног граба, по jедно за сваког настрадалог радника.

У прољеће сваке године, у знак сjећања на погинуле раднике РТС-а, одржава се мемориjални турнир у малом фудбалу под називом „Играjмо за 16“.

Напади НАТО снага на Србиjу, односно тадашњу СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима jе током 79 дана бомбардовања погинуло око 2.500 људи, а рањено и повриjеђено jе више од 12.500.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

СУТРА 16 ГОДИНА ОД УБИСТВА 16 РАДНИКА РТС-а

НИЈЕ БИЛО ПРОТЕСТА КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО РТС …

ВИЈЕНЦИ ЗА ТРОГОДИШЊУ МИЛИЦУ И РАДНИКЕ РТС …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​