У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца.
„Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава.
„Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што су били друге вјере, друге нације,“ рекоа је Владе Лошић, потомак страдалих жртава.
О стравичном злочину у Осову ћутало се све до осамдесетих година. Први је проговорио књижевник Момир Kрсмановић у роману „Тече крвава Дрина“. Потомци жртава из Осова и сусједних села, такође су дигли глас, јер нису више хтјели да ћуте, о овом и другим злочинима, који су скривани деценијама.
„Тек од тих осамдесетих година кренуло се да се ово мало обнови, да се окупљамо и да сваке године мало прикладније обиљежавамо. Ми нисмо могли овђе прићи, није било пута. Спомен обиљежје су ти мјештани, родбина, направили, и надам се да ћемо у наредном периоду мало другачије и боље обиљежити,“ рекао је Милорад Јагодић, начелник општине Рогатица .
„Ово се нигдје и ништа није видјело. Било је зарасло у трње. Ми смо се одлучили да овдје направимо овај један мали скромни споменик, да остане забиљежено генерацијма и које остају иза нас,“ каже Митар Kоранић, потомак страдалих жртава.
Спомен обиљежје подигнуто је прије 15 година, на остацима штале Kоје Ристановића. Од тада се сваке године, посљедње суботе у априлу, уз паљење 90 свијећа задушница, сјећају својих најближих и на њихово мученичко страдање. И данас су поручили да не смијемо дозволити да се тако нешто понови.
Извор: АТВ