Академик Матиjа Бећковић рекао jе данас да у Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима ниjе уграђена честица jедног светитеља, него сион светих моштиjу свих грађана Пребиловаца на правди Бога уjамљених, а потом и посмртно мучених, бетонираних и минираних.
„Зато се оваj лакокрили храм тако високо винуо у небо и на хиљадама крила подигао у небеса и све нас“, нагласио jе Бећковић, говорећи пред више од 7.000 људи коjи су присуствовали освештању пребиловачког храма.
Бећковић jе рекао да су Пребиловци свето мjесто свете српске географиjе, гдjе се не зна ко jе присутниjи – живи или давно упокоjени.
Он jе нагласио да jе српска земља сва у ожиљцима и модрицама од масовних гробница.
„Земља памти, и тамо где су загртани улегне се и никад не изравни. Пребиловци нису jедино место где смо бацани у jаме због своjе вере и имена, али су jедино на своj српскоj jамографиjи коjе смо достоjно обележили и на њему подигли храм. Нису ли зато они право место да упитамо где jе српски Јад Вашем? Где jе памjатник? Где jе некропоље? Где jе Вечни пламен?“, упитао jе Бећковић.
Он jе навео да су Јевреjи исписали своjу читуљу од шест милиона душа коjу читаjу без престанка, док Срби своjу читуљу jош нису ни написали, а камоли да jе читаjу и износе свиjету на видjело.
„Јован Дучић jе jош 1941. године тражио да се нарочитим гласом целоме свету обjави злочин за какав се у Европи ниjе чуло. Уместо да jе послушан, био jе жигосан и он и његово дело, а забрањена песма `Врбас`. Зато смо доживели да ових година и дана слушамо и са неочекиваних страна да jе геноцидан онаj народ коjи jе неколико пута био предвиђен за истребљење, а за кога jе само чудо Божиjе учинило да не буде и истребљен“, нагласио jе Бећковић.
Према његовим риjечима, народ за коjи jе прописана квота 100 за jедног доживио jе да га на краjу 20. виjека бомбардуjу и стриjељаjу ни због jедног.
„У две немачке окупациjе и њиховим испоставама убиjено jе више Срба него за пет векова отоманскога ропства. Како народ коjи има хиљаде и хиљаде невиних жртава лишених живота и смрти jош нема ниjедно поље са гробним знаком где су именовани и сахрањени?“, упитао jе Бећковић.
Он jе рекао да Срби не своjатаjу Бога и не мисле да су били жртве само они.
„Клањамо се и жртвама других народа, каjемо се и молимо за опрост и за сваки злочин коjи смо починили. Али, како да се помиримо са другима кад се нисмо помирили ни са собом, ни са истином? И како ћемо jош увек нагрђени и посвађани изаћи на очи покоjнима коjи су се на оном свету помирили и сазнали више него што су знали на овом?“, каже Бећковић.
Совjетски савез, наводи Бећковић, био jе држава без имена и зато jе пропао, а кад се Русиjа састала са своjим именом почела jе да се усправља и себе присjећа.
„Зашто то не би учинила и Србиjа? Тамо где су биле наше наjвеће наде неће ни да чуjу за нас. Примимо то к знању, погнимо главу и поуздаjмо се у Бога и у нас. Радуjте се пребловачки мученици. Срећан празник“, поручио jе Бећковић.
Везане виjести:
НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ
Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисиjу о Пребиловцима!
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ