Seobu Srba grizu miševi i vlaga: Arhiv SANU u Sremskim Karlovcima u veoma teškom stanju

Na policama koje se prostiru na oko 300 kvadrata smešteno je tri miliona dokumenata neprocenjive vrednosti o kojima brine samo troje arhivara

Narod koji nema sačuvane arhive, ima malo izgleda da dokaže svoje trajanje – reči su kojima nas dočekuje dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, najznačajnije srpske riznica srednjovekovnih dokumenata. Ujedno i najzapuštenije.

– Prostorije smo upravo okrečili prvi put posle četiri decenije – pokazuje Dimić na sveže izbeljene zidove i upozorava nas da ne nagazimo lepak za miševe. Kartončići namazani lepljivim mamcem brana su glodarima da se domognu srednjovekovnih spisa. Zgrada je neuslovna, temperatura neodgovarajuća što ubrzava propadanje dokumentacije.

Na policama koje se prostiru na oko 300 kvadrata smešteno je tri miliona dokumenata neprocenjive vrednosti. To su dragoceni svedoci našeg trajanja ne samo za Srbe na području današnje Vojvodine, nego i za naše sunarodnike u drugim delovima nekadašnje Austorugarske monarhije koje danas zovemo srpskom dijasporom, a sežu do Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Moldavije, Grčke i Makedonije.

O tom blagu, bukvalno prekrivenom prašinom nemara, brinu svega troje arhivara, mada sistematizacija predviđa osmoro zaposlenih. Oni često nemaju ni rukavice, neophodne za rukovanje dokumentacijom. Arhivske prostorije su nedovoljno osvetljene jer su elektroinstalacije toliko slabe da sistem „pada“ kada se istovremeno upali više sijalica.

– Sve ovo izgleda deprimirajuće, ali svetlo nade „upalio“ nam je ovih dana predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić najavom o osnivanju Audio-vizuelnog arhiva sa centrom za digitalizaciju – kaže Dimić sa puno optimizma i dodaje da se u nekoliko navrata „načisto razboleo“ videvši kako neke druge nacije inteligentno brinu o arhivskoj građi i o svojoj prošlosti.

Osnovatelj karlovačkog arhiva 1690. godine bio je patrijarh Arsenije Čarnojević. Ovde su pohranjeni dokumenti o kojima je patrijarh tokom Velike seobe brinuo jednako kao i o ljudima na putu do Sentandreje, pa preko Krušedola do Karlovaca. Kada je formirana Karlovačka mitropolija 1713. godine, arhiva je našla trajno konačište, najpre u starom dvoru, od 1907. godine u zdanju patrijarha Georgija Brankovića.

– U više navrata, naročito tokom Drugog svetskog rata, arhiv je devastiran, a deo dokumenata opljačkan, ali kako reče akademik Vasilije Krestić, važno je samo da ih plamen nije odneo, dokumenti će se pronaći, vratiti, čitati… Deo ukradenih dokumenata vratio je docnije svojim vezama iz Beča akademik Dejan Medaković – priča nam Dimić u iščekivanju početka digitalizacije i Arhiva SANU kojim rukovodi 13 godina.

Svestan je sagovornik „Novosti“ da je digitalizacija dugotrajan posao, da joj prethodi reparacija i „oživljavanje“ dokumenata koje je nagrizla naša nebriga. Ali, važno je da proces spasavanja tog blaga najzad započne.

A, arhiva u Karlovcima s pravom se zove blagom jer obuhvata period od oko tri veka. Kada bude digitalizovana, na primer prepiska mitropolita Stefana Stratimirovića, iz nje javnosti biti dostupni malo znani podaci o vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Svojim ćiriličnim krasnopisom mitropolit otkriva da je Karađorđe uspešno komandovao srpskim ustanicima, artiljerijom i konjicom stoga što je ispekao vojnički zanat kao niži oficir dobrovoljačke austrijske jedinice u poslednjem ratu Austrijanaca sa Turcima.

Neprocenjivo važan deo karlovačke arhive predstavlja i na desetine hiljada dokumenata vezanih za osnivanje Srpske Vojvodovine pre 169 godina. Tu dragocenu arhivu patrijarh Georgije Branković svojom diplomatskom veštinom uspeo je da prenese iz Temišvara u Karlovce kada su se razdvajale Srpska i Rumunska pravoslavna crkva.

Očuvana je i obimna građa o imovinskom stanju građana, najbogatija zbirka majstorskih pisama, kao i mape i pisani dokazi o vinskim putevima „diškrecije“ kako se u ono vreme nazivalo podmićivanje Beča od strane srpskih velikodostojnika kako bi se za srpski narod izdejstvovale privilegije čiji je cilj bilo prisajedinjenje matičnom narodu 1918. godine.

KOLEGE POMAGALE U REPARACIJI

Veliki deo dokumenata u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima je u lošem stanju. Povremeno su neki od njih nošeni na reparaciju u Biblioteku Matice srpske ili u Narodnu biblioteku u Beogradu. To dosta košta, a novca nema. Poslednji dokument koji je na taj način zaštićen je knjiga iz 1791. godine o osnovanju Karlovačke gimnazije, najstarija u Srpstvu. Ta knjiga je sada dostupna istraživačima dok većina ostale arhive nije jer bi se dodatno oštetila.

Autor: Jovanka Simić

Izvor: NOVOSTI