Почетна » Најновије вијести » Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

Објављено: 20 септембар, 2017

Објављено у: Пребиловци, Стратишта НДХ

Подијелите вијест:

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

Пише: Јадовно 1941.

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици.

Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ .

Православци су били увек апсолутна већина у овом селу и у околини, па и у самој Херцеговини, али су процеси исламизације, покатоличавања као и досељавања католика на ове просторе знатно изменили етничку мапу села и околине. Пребиловци су дали 18 добровољаца у Првом светском рату на српској страни. У међуратном периоду су били међу првим селима у првој Југославији по броју високообразованих и школованих људи. Село је сходно свом географском положају било веома просперитетно. Основне привредне гране су биле сточарство и пољопривреда. Завист Хрвата из оближњих села који су били у неупоредиво горој економској ситуацији због мочварног и неплодног тла које им је припало, кулминирала је почетком августа месеца 1941. године.

Ваља напоменути да су у Херцеговини била два таласа усташког терора током првих пар месеци НДХ; Видовдански и Илиндански. Видовдански је био први и мањег интензитета од другог и односио се углавном на мушку популацију, док је потоњи Илиндански захватио све жене са децом и старце. Пребиловци су мало страдали у Видовданском, а неупоредиво више у Илинданском таласу усташких зверстава.

Послератна власт на челу са Титом је чинила све да заборави и натера на заборав све везано за страдање овог села и уопште страдање Срба у НДХ, уз пар симболичних изузетака везаних нпр. за Јасеновац као највеће стратиште. Са ексхумацијама из јама је почето 1990. године о чему сведоче документарни филмови „Ево наше деце“ и „Анђели моји хајде да летимо“ .

Каква је ситуација у Пребиловцима данас, као и опширно излагање о свему горе наведеном, можете погледати у новој епизоди емисије „Српска раскршћа“ у продукцији „HelmCast“ , гост је био председник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура, а аутор и водитељ је Никола Јовић.