arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сећања преживелих на кланицу у Бојнику

ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.
Споменик стрељаним Србима у време бугарске окупације 1942. Фото: Југмедија
Споменик стрељаним Србима у време бугарске окупације 1942.
Фото: Југмедија

На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије.

Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих.

„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да човек човеку слободно дише, да слобода и живот буду једно, да хлеб и љубав буду исто“, заветовао се данас у име народа пусторечког краја Иван Стојановић, председник општине Бојник.

Венце поред споменика, подигнутог на стратишту невиних, положило је десетак делегација, међу њима Светозар Крстић и Милан Ранђеловић, коју су као десетогодашњаци преживели кланицу јер су их спасила тела њихових родитеља, браће и сестара.

Од 27 чланова Крстића, стрељање је преживело само осам чланова.

„Био сам покривен телима моје мајке, сестре и брата. Метак из митраљеза је само окрзнуо моју капу. Изашао сам жив али и данас памтим крике моје мајке“, прича Крстић.

Милана Ранђеловића су шрапнели погодили у руку и ногу.

„Пао сам погођен а преко мене мајка и два брата, од којих један био беба. То детенце није плакало, гушило се. Чуо сам. Мајка га је као и мене покрила телом. Ја сма издржао, оно није. Чуо сам како Бугари одлазе, а пола сата касније како неко пита има ли преживелих. Устао сам и од тада сањам покољ, последњих година све чешће“, присећа се Ранђеловић коме су Бугари стрељали и оца и деду.

Био је то, заправо, најмасовнији нацистички масакр у Другом светском рату у односу на број становника у тадашњем Бојнику.

Извор: Српски меморијал

Везане вијести:

Бугарска зверства у Врању и околини 1914 – 1918. | Јадовно 1941.

ЕКСКЛУЗИВНО Најсуровија фотографија нацистичких злочина у …

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44 …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​