Тражили сте Милош+Ковић - Страница 41 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 41

„Млеко и крв” Слободана Пенезића Крцуна пред Ужичанима

10. октобар 2018.

Породица је предала на коришћење грађу од које је формиран Крцунов лични фонд. – Одабрана документа и фотографије чине поставку врло посећене изложбе. Ужице – На Дан града у Ужицу јуче су појединости из живота и рада контроверзног Слободана Пенезића Крцуна – партизана, начелника Озне, министра, председника српске владе у Титово доба – први пут изашле пред лице јавности. Веома посећена изложба о Крцуну „Млеко и крв” ужичког историјског архива, финансирана средствима Министарства културе и града Ужица, отворена је у свечаној сали градске куће. Поставку, која Крцуна углавном приказује као партизанског команданта, послератног функционера, пажљивог супруга и оца, а тек у кратким цртама као начелника Озне, отворио је помоћник министра културе

Кад су четници водили пролетере у напад на усташе

10. октобар 2018.

Родољуб Чолаковић, политички комесар Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, записао је своја сјећања из Другог свјетског рата и објавио их у књизи „Записи из ослободилачког рата“ (пет књига) — 1946-55. година. У „Записима“ ИВ доноси податак у вези освајања усташког упоришта у Кладњу. Партизанске јединице у напад су водили четници из села Жеравице. Ови четници нису били у сукобу са партизанима. Током рата било је оваквих сарадњи између два антифашистичка покрета, неке су трајале дуже а неке краће. Чолаковић је записао следеће: „Занимало ме је да дознам од водича зашто он мисли да је у Тузли лако залутати, али нам разговор прекиде громак узвик наше претходнице: ‘Стој!’ Тројица

Српска прича

8. октобар 2018.

Последња књига на којој сам радио уједно је и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио. Реч је о мемоарима мајора Александра Милошевића, које сам приредио за штампу, написао им предговор и, након истраживања, биографију аутора – укупно на више од 200 страница, па је зато осећам и својом. Мајор Александар Милошевић је био изванредна, али готово анонимна личност српске историје: рођен је на Видовдан 1910. у селу Сараново у Шумадији, у породици ратника и тежака; био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930-их година, након чега је, баш у предвечерје светског рата, 1939. добио службу у Призрену; јуначки се

Промовисана књига Јована Б. Душанића: Срби у БиХ су најтврдокорнији, јер су окренути Истоку

5. октобар 2018.

Историјска књига проф. Јована Б. Душанића „Срби Босне и Херцеговине у XIX вијеку – борба за слободу и уједињење“ представљена је у свом другом издању београдској публици 27. септембра у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Сам аутор није говорио о књизи, а своје виђење овог значајног дијела дали су директор издавачке куће „Catena mundi“ Бранимир Нешић, проф. Др Ненад Кецмановић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Милош Ковић. Скуп је благословио eпископ ремезијански господин Стефан Шарић. Књига је подјељена је у три дијела. У првом дијелу обрађен је период ропства под Турцима у XIX вијеку, у другом је обрађен период под аустроугарском окупацијом, односно о борби Срба у

ОКРУГЛИ СТО: КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И ОДНОС ПРЕМА ИСТОРИЈСКИМ СПОМЕНИЦИМА

3. октобар 2018.

О СПОМЕНИЦИМА КОЈЕ ЈЕ ВЕРИТАС ИЗГРАДИО НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ 1. Сјећање и помени Однос према мртвима и разликује човјека од других бића. Преко мртвих предака и знамо ко смо и шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свијест о припадности национу и вјери и уче нас вриједностима као што су слобода, чојство и јунаштво. Бранећи те вриједности и Срби су гинули или су их други због тога убијали. А колико је страдало Срба од оног до овог Косова? Нажалост, једноставног и правог одговора још нема, првенствено због тога што сами нисмо сачинили вјеродостојне и потпуне спискове наших жртава, па су у оптицају разни и у

Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао

28. септембар 2018.

У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/09/27/tvclip030986.mp4 Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у „удруженом злочиначком подухвату“, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30 Срба – мјештана и избјеглица, а њихову имовину дјелимично спалили. Чемерни јунски дан, села Чемерно. Мира Тодоровић и Стоја Дамјановић преживјеле су скривене у „пећини“ надомак села. Преживјеле и о злочину након више од четврт вијека, пред Судом свједочиле. Тодоровићева са родитељима, сестром и тетком, те породицом Буњевац, из Варешког села Дражевићи, седмицу раније избјегла и спас потражила код

Олујне године

27. септембар 2018.

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула 2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

27. септембар 2018.

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра 2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Изложба „Тамо далеко 1918-2018“ данас у Котору

26. септембар 2018.

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С, Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)

25. септембар 2018.

Срби старији од 60 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: МАРИЦА: 77 ГОДИНА, НИКОЛА: 85 ГОДИНА Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 19.септембра 2016. године. Ђуро Ј. Арбутина (63), Јанко Арбутина (61), Јанко Ј. Арбутина (63), Петар Арбутина-Зукеља (66), Станко Арбутина (64), Кузман Аџић (65), Јован С. Бадрић (61), Јово Н. Бадрић-Учо (71), Симо А Бадрић (66), Јелена Л. Бакрач (61), Мићан С. Балтић

Још се чека правда за 60 Српских жртава из Подравања

24. септембар 2018.

У Цркви Свете великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих је 32 цивила и војника убијено на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило је данас 26 година од погибије 32 мјештанина овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегације општине и Борачке организације Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма. Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић рекао је да је прије 26 година у

70 година од колонизације Херцеговаца у Клек: Остао жал за каменитим селима подно Леотара

24. септембар 2018.

Кад у Клеку, у срцу Баната, „зажубори“ ијекавица, са свим украсима говора који се чује под требињским платанима, јасно је да разговарају људи пореклом са херцеговачког крша које је давна колонизација довела на војвођанску равницу, да ту живе обећани бољи живот. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. новембра 2016. године. Тако, „по херцеговачки“, разговарају Неђо Видачић и Бранко Ковач, добродржеће старине, који су, пре 70 година, „возовима без возног реда“, стигли у Клек, где су и данас, као пензионери, комшије. Први је загазио у десету деценију живота, други му је за петама. Обојица – што је знак добре горштачке генетике – и данас возе бицикл и,

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

24. септембар 2018.

Срби млађи од 18 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 14. септембра 2016. године. НИКОЛА: ТЕК РОЂЕН, ЈОВО: ЈЕДНА ГОДИНА Драган С. Ајдиновић (16), Адам П. Анђелић (17), Владо Арбутина (15), Владо Л. Арбутина (16), Милан Ј. Арбутина (12), Бранко Бабић (17 година), Милан Бабић (16), Милан И. Бабић (17), Гојко П. Бадрић (17), Душан Ј. Бадрић (17),

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

20. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 6. септембра 2016.године. … Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник. Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо. Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар

Народи дуге и славне прошлости не могу да буду колонизовани

20. септембар 2018.

Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија или оружане снаге Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. децембра 2016.године. Пише: Милош Ковић Књига Срби 1903-1914. покушава да оцрта обрисе и понуди тумачења једне велике епохе и пута који су Срби, како би доспели у ту епоху, прешли у 19. веку. Њено прво поглавље посвећено је историји политичких идеја, док се у другом, кроз историјско-филозофске портрете најзначајнијих личности поменутог периода, даје слика њихових филозофских и научних мисли. Главни циљ ове књиге је, како каже и сам приређивач, „да одговори на питања: ко су били Срби на крају тог кретања, у